ВЕБЕР ТКАЛЧЕВИЋ, Адолф

ВЕБЕР ТКАЛЧЕВИЋ, Адолф, филолог, књижевник, каноник загребачки (Бакар, Хрватска, 11. V 1825 – Загреб, 6. VIII 1889). Богословију студирао у Пешти (1842–1846), а славистику и класичну филологију у Бечу (1851/52). Од 1852. до 1867. био је професор „илирског" и латинског језика у загребачкој гимназији и њен директор (1860–1867). Био је дугогодишњи секретар Матице илирске. Редовни је члан ЈАЗУ од њеног оснивања 1867. Године 1870. именован је за загребачког каноника. Аутор је синтаксе Складња илирског језика (Беч 1859). Саставио је прву илирску читанку за гимназије и десетак уџбеника, међу којима четири граматике. Био је један од најплоднијих путописаца у хрватској књижевности. Бавио се превођењем прозе и поезије и сматра се утемељивачем хрватске версификације. У два мандата 1861–1867. био је, као члан Народне странке, заступник у Хрватском сабору. За дописног члана СУД изабран је 1886.

ЛИТЕРАТУРА: А. Барац, „Путописи А. Вебера", Рад ЈАЗУ, 1950, 281; Љ. Јонке, „Веберове заслуге за наш књижевни језик", Рад ЈАЗУ, 1956, 309; А. Флакер, „Уз питање настајања хрватског реализма", Филологија, 1962, 3; В. Швогер, „Скица за портрет Вебера Ткалчевића", Croatica Christiana Periodica, 2009, 64.

Гордана Радојчић Костић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)