ВАЗДУХОПЛОВСТВО

ВАЗДУХОПЛОВСТВО, спортска дисциплина која обухвата све врсте летења безмоторним и моторним летелицама са такмичарском сврхом. Настало је крајем XVIII в. са појавом балонства, а данас обухвата и падобранство, ваздухопловно једриличарство, параглајдинг и змајарство, ултра лако летење, општу авијацију и аеромоделарство (ваздухопловно моделарство и ракетно моделарство) као једини нелетачки спорт. Оснивачи спортског в. у Србији су српски пилоти, учесници I светског рата, који су 22. X 1921. основали Српски аероклуб. Клуб је 1922. променио назив у Аероклуб Краљевине СХС и постао званична организација за спортско в. нове државе и члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ). До II светског рата још је два пута дошло до промене имена --– 1929. у Аероклуб Краљевине Југославије и 1935. у Краљевски југословенски аероклуб „Наша крила", а 1941. окупацијске власти забранилe су његов рад.

Спортскe ваздухопловне активности у Србији и Југославији обновљене су 1945, а Ваздухопловни савез Југославије је до 1948. деловао у саставу Фискултурног савеза и Народне технике, а затим самостално --– од 2003. као Ваздухопловни савез Србије и Црне Горе, а од 27. VI 2006. као Ваздухопловни савез Србије. У ВСС учлањено је 67 клубова из једриличарства, опште авијације (прецизно летење, рели, ваздушне трке, акробатско летење), балонарства, ултра лаког летења, падобранства, параглајдинга и ракетног моделарства, као и девет организација и удружења, међу којима су и ваздухопловни савези Војводине, Косова и Метохије, Београда. На крају сваке такмичарске године ВСС у знак признања за достигнућа у раду на унапређењу и развоју спортског в. и за постигнуте врхунске спортске резултате на ваздухопловним такмичењима у земљи и иностранству додељује награду „Златни орао", која је установљена 1957.

Међу најуспешнијим спортистима ВСС били су једриличари Божидар Комац, Василије Степановић, Миодраг Гатолин и Марија Летић, падобранци Миливој Рончевић, Јанко Лутовац, Младен Милићевић, Наталија Стефановић, Милан Димић и Љубиша Наумовић, ваздухопловни моделар Иван Колић, параглајдери Зоран Петровић и Зоран Ђурковић, у моторном летењу Мирослав Исаковић и ракетни моделари Мирослав Жупански, Мирослав Станчевић и Живан Јосиповић, једини шестоструки добитник „Златног орла" (2005--2005–2011). У организацији нашег ваздухопловног савеза одржан је велик број европских и светских првенстава --– од Првог светског првенства у падобранству 1951. до Светског првенства у ваздухопловном моделарству Ф1Е на Златибору; Европског првенства у класи Ф1Д у Београду и Европског првенства у падобранству у Кикинди, све до 2011. када је Београд био домаћин 105. генералне конференције ФАИ.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија физичке културе, II, Зг 1975; Спортски лексикон, Зг 1984.

Ж.ивко Баљкас

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)