ВАЗДУХОПЛОВНИ ОПИТНИ ЦЕНТАР
ВАЗДУХОПЛОВНИ ОПИТНИ ЦЕНТАР, војна установа која обавља научно-техничко испитивање и верификацију авиона, ваздухоплова и ваздухопловне опреме. Почетком 30-их година прошлог века у Краљевини Југославији почиње нагли развој ваздухопловне индустрије. У новооснованим фабрикама се формирају групе пилота које се баве развојним испитивањима авиона у лету. Са друге стране, набавка авиона из иностранства указивала је на потребу упоредног, односно верификационог испитивања, па је у ту сврху, а по угледу на друге европске земље, 1933. основана Ваздухопловноопитна група (ВОГ). Од оснивања 1933. до 1941. кроз ВОГ је прошло више од 60 различитих типова и варијаната авиона домаће и стране конструкције и производње. У погледу опремљености за вршење наменских задатака ВОГ је располагао знатном количином мерне опреме, која је нажалост уништена у Aприлском рату 1941. У послератном периоду, тачније 10. VIII 1946, на аеродрому Земун формиран је Ваздухопловнотехнички центар, који убрзо постаје ВОЦ. Године 1951. ВОЦ je премештен на аеродром у Батајници, где се и данас налази. ВОЦ је намењен првенствено обављању развојних, хомологационих и верификационих летних испитивања ваздухоплова, мотора, ваздухопловне опреме и наоружања из домаће производње и увоза. Осим основног задатка ВОЦ врши обуку опитних пилота за сопствене потребе, завода и фабрика, као и преобуку летачког и техничког састава ваздухопловства у коришћењу нових средстава ратне технике. Такође, пише упутства за коришћење средстава која се испитују и посебно развија научноистраживачки рад у области примењених истраживања у лету, као и метода испитивања поузданости и оцењивања квалитета производа. За извршење задатака испитивања ВОЦ има лабораторију, потребну испитно-мерну опрему, рачунарску технику, потребну базу за мерење брзине, полигон за испитивање наоружања, телеметарски центар и мобилни теодолитски систем. Сачувани подаци о испитивањима показују да је од 1945. до 2005. кроз ВОЦ прошло више од 205 ваздухоплова домаће и стране конструкције. Осим ваздухоплова и мотора у ужем смислу испитивани су и пилотски, односно теретни падобрани, ваздухопловно наоружање, као и класична, односно електронска ваздухопловна опрема и бројна земаљска пратећа средства. Разуме се да је овакав рад захтевао и стручњаке одговарајућих профила. Оспособљавање инжењера за задатке испитивања у лету вршено је донекле на бази наслеђених знања, као и искустава других сличних установа у свету, наравно у оној мери коју су пружале оскудне информације у стручним часописима и доступној литератури. Неколико стручњака је завршило специјалистичке школе у иностранству, а остварена је успешна сарадња са Машинским факултетом у Београду, у погледу организовања специјализације и последипломских студија усмерених на проблематику испитивања авиона у лету. Да би се усавршио рад опитних пилота још у самом почетку основани су курсеви за њихово усавршавање, које су морали проћи пре преузимања задатака испитивања авиона у лету. Овакав начин обуке, односно усавршавања, настављен је до данашњих дана. У току НАТО агресије 1999. на објекте ВОЦ-а бачена су 53 пројектила велике разорне моћи, уништено је 10 објеката са укупно 10.000 м^2^2 смештајног, лабораторијског, радионичког и магацинског простора. Међутим, алат, испитно-мерна опрема, рачунски и телеметријски центар су благовремено премештени на нове локације, тако да је ВОЦ и поред огромних разарања наставио свој рад.
В.ладимир Д. Милошевић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)