ВАЗАЛНЕ ДРЖАВЕ

ВАЗАЛНЕ ДРЖАВЕ (лат. vassallus: поданик), државе које су биле у односу зависности према некој моћнијој држави или царству. Етимологија речи вазал је и после многих расправа остала нејасна. Вазали (vassi dominici) у основи су били службеници владаревог дома у Франачком царству, а касније се појам вазалства почео користити и за државе. То се може рећи и за све српске државе на ободу Источног римског царства (Византије) све до времена Стефана Немање. Те државе су у латинској терминологији биле „федерати" (foedus: савез), једна врста подређених савезника чије су обавезе биле утврђене уговором; у нашем језику примеренији је израз в. д.

РСЕ

У раном средњем веку све српске архонтије (земље) биле су у вазалном односу према Византији од времена цара Василија I Македонца. С јачањем бугарске државе Србија ће у време цара Симеона извесно време бити у вазалном односу према Бугарској. У сличним односима вазалства током XII и XIII в. налазиће се средњовековна босанска држава према краљевини Угарској. Вазалство рашке државе према Византији Комнина у време рашких великих жупана XII в. (Урош I, Урош II) било је скопчано и са обавезом слања војске на цареве походе на Балкану и у Малој Азији. У сличном односу према Византији остао је и Стефан Немања до 1180. и смрти цара Манојла Комнина.

С. Мишић

Под Османским царством в. д. су уживале известан степен аутономије за шта су плаћале утврђени годишњи трибут. Обично су имале обавезу да у случају рата између Османлија и неке друге државе учествују у ратном походу са одређеним бројем војника. Прве државе које су ступиле у вазални однос са Османлијама биле су анадолски беговати или туркменске кнежевине и балканске земље (Бугарска, Византија, Србија) за време владавине султана Мурата I (1362--1389). Ове су државе током XV в. постале провинције Османског царства, чиме је окончан њихов вазални однос. У статусу вазала према Османској империји у XVI в. биле су Хабзбуршка империја, Пољска и Венеција, које су редовно плаћале уговорени трибут. Вазални односи успостављани су и у процесу постепеног ослобађања појединих османских провинција, попут Бугарске, Србије и Египта у XIX в. Влашка, Молдавија, Дубровник, Кримски ханат, Хиџаз, Триполитанија, Тунис, Алжир и друге османске провинције биле су у статусу вазала до XIX в.

М. Маринковић

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Историја Византије, Бг 1947; Ј. Калић, „Рашка истраживања", ИЧ, 2000, 47; Европа и Срби, средњи век, Бг 2006; S. A. Somel, The A to Z of the Ottoman Empıre, Lanham--Toronto--Plymouth 2010.