ВАВЕДЕЊЕ

ВАВЕДЕЊЕ, манастир на Топчидерском брду у Београду. Саградила га је 1936--1936–1937. Персида Миленковић, која је са мужем Ристом 1924. подигла и храм Св. Тројице у Кумодражу. Храм је у духу традиционалног српског средњовековног градитељства пројектовао архитекта Петар Петровић. У основи цркве је уписан крст, олтарска и певничке апсиде споља су петостране, на квадратном постољу ослоњена је осмострана централна купола, изнад сваког прозора је розета, а четири мање куполе се налазе на угловима. Спољна фасада је хоризонталним кордонским венцем подељена на две зоне, омалтерисана и обојена у бело. На броду цркве је трифора, а на притвору и олтару монофоре са розетама изнад њих. Капители на стубовима трифоре и између прозора на централној куполи украшени су орнаментима. Аркаде на малим куполама ослоњене су на капителе. Храм је покривен бакарним лимом. Иконостас је зидан, а иконе су 1937--1937–1939. урадили руски сликари. Зидни живопис у техници ал секо урадио је 1975--1975–1980. Душан Михајловић, сликар из Београда. Истовремено са храмом зидан је и манaстирски конак у којем је формирана капела Св. Николе са дуборезним иконостасом Милића Урошевића, који је 1995. позлаћен. У В. се често служи на грчком језику за потребе особља грчке амбасаде, са празницима датираним по Миланковићевом календару, који у богослужењу користи Грчка црква. У порти су сахрањени митрополити Јосиф скопски, Доситеј и Дамаскин загребачки, Арсеније будимски, епископ Данило будимски и претходне игуманије и монахиње. Данас је женски манастир.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милеуснић, Водич кроз манастире у Србији, Бг 1995.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)