ВАТИНСКА КУЛТУРА

ВАТИНСКА КУЛТУРА (Ватинска група), названа по локалитету Ватин код Вршца, карактеристична по богато украшеним пехарима са две дршке. Као једна од сложених појава у бронзаном добу Србије, била је распрострањена у Банату (налазишта Ватин, Вршац, Жидовар, Омољица), јужној Бачкој (Попов салаш, Феудвар), Срему (Гомолава) и већем делу Србије (Љуљаци, Винча, Добрача, Мојсиње). Недостатак стратиграфски јасних података са ископавања унео је извесне недоумице у досадашњем проучавању в. к., пре свега у погледу њене релативне и апсолутне хронологије. Први је в. к. одредио Миодраг Грбић, са две фазе, ватинском и вршачком, датујући је у средње бронзано доба, док је нешто касније, на основу нових истраживања, Милутин Гарашанин извршио поделу на три фазе: Ватин 1 или панчевачко-омољичка фаза (крај раног и почетак средњег бронзаног доба), Ватин 2 или ватинско-вршачка фаза (средње бронзано доба) и Ватин 3 или фаза Белегиш--Иланџа (крај средњег и почетак касног бронзаног доба). Никола Тасић је фазе Ватин 1 и Ватин 2 датовао у рано бронзано доба док је одбацио могућност да фаза Белегиш--Иланџа припада в. к., с обзиром на њену повезаност и истовременост са културом поља с урнама. Постоје и мишљења да је омољичка фаза млађа од вршачке и да представља у суштини само керамичку стилску фазу. С друге стране М. Грбић, а пре свега Миленко Богдановић, утврдили су на основу налаза из Србије постојање једне протоватинске фазе с пехарима са две дршке без украса, чије порекло треба тражити у западној Србији на енеолитским основама при чему су утицаји са југа свакако имали видну улогу. Са сигурношћу се може рећи да постоје јасно изражене три фазе в. к., једна рана, тзв. протоватинска, која припада раном бронзаном добу, друга класична, коју би требало ставити у крај раног и почетак средњег бронзаног доба, и трећа, касна, која припада развијеном средњем бронзаном добу, где се ватински елементи расплињују и мешају са новим културним појавама, културом гробних хумки, белегишком, дубовачко-жутобрдском и параћинском групом а која је свакако старија од културе поља с урнама.

Ватинска насеља су била смештена на обалама река и на брежуљцима. Стамбени објекти су могли бити полуземунице и надземне куће са темељима од камена и горњом дрвеном конструкцијом. О погребном ритуалу има мало података, покојници су највероватније спаљивани са оделом и накитом и њихови остаци су полагани у урну. Главно обележје в. к. је керамика. Основни облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке, које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане (ansa lunata) или са рожастим украсима на горњем делу (ansa cornuta). Јављају се такође трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцима, двојни судови и плитке посуде. Посебну групу чине зооморфне вазе, најчешће у облику свиња и птица. Украшавање посуда, карактеристично за класичну и позну фазу, извођено је канеловањем и урезивањем геометријских мотива (снопови линија, кружићи, волуте, спирале), распоређених у хоризонталне траке. Бројни предмети од кости (дршке алатки, шила, коњска опрема) и различити украсни предмети богато су украшени. Правилност орнаментике и употреба неке врсте шестара у изради кругова и спирала указује на додире с егејским светом. Бронзани, ређе златни, предмети нису бројни и показују повезаност са средњом Европом: пљоснате секире, троугаони бодежи, украсне игле, наруквице, прстење, лунуласти привесци, дугмад, аплике итд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, „Праисториско доба Војводине", у: Војводина, I, Бг 1939; „Постанак ватинске грнчарије", Старинар, 1956--1957, 7--8; М. Гарашанин, „Ватинска група", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Бронзано доба, Сар. 1983; Н. Тасић, „Die Vatin Kultur", у: Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckens und Nordbalkans, Бг 1984; М. Богдановић, Љуљаци, насеље протоватинске и ватинске културе, Краг. 1986; B. Hänsel, P. Medović, „Zur Stellung der bronzezeitlichen Pančevo--Omoljica--Stils innerhalb der Keramikentwicklung der Vattina-Kultur", Старинар, 1989--1990 (1991), 40--41; М. Стојић, „Lieux de trouvaille de la céramique de type Vatin en Serbie au sud de la Sava et du Danube", у: Die Kulturen der Bronzezeit in dem Gebiet des Eisernen Tores, Bukarest 1998.

Р. Васић