ВАСОВИЋ, Милорад

ВАСОВИЋ, Милорад, географ, универзитетски професор (Гајтан код Медвеђе, 26. XI 1926 -- Београд, 12. III 2005). Студирао на Одсеку за географију Природно-математичког факултета у Београду (1945--1949), а докторирао 1953. тезом Ловћен и његова подгорина: регионално--географска испитивања (Цт 1955). На матичном факултету преко 40 година предавао Регионалну географију и Географију туризма, а редовни професор је од 1970. Боравио на стручним усавршавањима у Тулузу, Екс ан Провансу и Инсбруку. Био је шеф Катедре и управник Географског завода ПМФ у Београду (1958--1961) и директор Етнографског института САНУ (1973--1977). У периоду 1962--1970. био предавач на групи за географију ПМФ у Новом Саду и на Одсеку за туризам у Београду. У научно-истраживачком раду највише се бавио теоријом и методологијом регионалне географије (углавном планинских регија), туристичком географијом, просторним планирањем, теоријом и методологијом географске науке и примењеном географијом (Регионална географија: карактеристичне регије на Земљиној површини, Бг 1971; Важније туристичко--географске регије Европе, Бг 1982; и К. Ристић, Методе регионализације и регионалне целине, Бг 1979; Регионална географија: за студенте просторног планирања, Бг 1985). На основу резултата вишедеценијских испитивања подринских и ваљевских планина израдио је обимну монографију. Посебно место у свом научном и истраживачком раду посветио је животу и раду оснивача наше савремене географије Јовану Цвијићу (преко 40 радова на српском, енглеском, немачком и француском језику, те књиге Јован Цвијић: научник, јавни радник, државник, Ср. Карловци -- Н. Сад 1994; Јован Цвијић о свом и нашем времену, Бг 1995; Јован Цвијић, Бг 1997), те био иницијатор и председник Одбора за издавање Цвијићевих сабраних дела. Свој истраживачко-биографски рад посветио је знаменитом географу и професору Боривоју Ж. Милојевићу. Улагао је велике напоре за заштиту и одбрану реке Таре и њеног приобаља од изградње хидроелектране. Био је члан југословенског дела комисије за изградњу ХЕ „Ђердап II" (од 1977), члан уже редакције међународног научног часописа La Méditeranée (Марсеј) и један од уредника (од 1985) међународног научног часописа Österreichische Osthefte (Беч), председник Српског географског друштва (1961--1978), председник Савеза географских друштава Југославије (1972--1974), председник Југословенског националног комитета за географију (1976--1981). Осим у домаћим стручним друштвима В. је био почасни члан географских друштава Бугарске, Словеније и Македоније и члан Америчког географског друштва. Својим стручним и научним радовима сарађивао у многим монографијама и енциклопедијским издањима, те у домаћим периодичним публикацијама: Гласник Српског географског друштва, Зборник радова Географског завода ПМФ, Гласник Етнографског института САНУ, Зборник МС за природне науке, Лесковачки зборник, Врањски гласник, Земља и људи, Наука и природа, Глобус и периодичним пубикацијама Француске, Аустрије, Чешке, Бугарске, Хрватске итд. У циљу научних теренских истраживања обишао цео Балкан, Скандинавију, Пиринеје, Алпе, Карпате, Кавказ, Средоземно и Црвено море итд. Добитник је Медаље „Јован Цвијић" и Повеље Српског географског друштва за свеукупан рад. Одликован је Орденом рада са златним венцем и Орденом рада са црвеном заставом.

ДЕЛА: Најновија насељавања Црногораца у неким бачким селима, Н. Сад 1959; На обалама Леванта и Црвеног мора, Бг 1962; Врбас и његова комуна: географска монографија, Н. Сад 1968; Копаоник, Бг 1988; Географија слива Студенице, Бг 1996; и М. Рајичић, Географско проучавање локалне средине, Бг 1996; Горња Јабланица: географска својства, Бг 1998; Подрињско ваљевске планине, Ва 2003; Путовања и сећања једног географа, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Ршумовић, „Поводом шездесетогодишњице живота и рада др Милорада Васовића, редовног професора Универзитета у Београду", Гласник Српског географског друштва, 1986, LXVI, 2; М. Васовић, „О аутору", у: М. Васовић, Подринско ваљевске планине, Ва 2003; М. Павловић и др, „Проф. др Милорад Васовић", Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду, 2005, LIII.

В. М. Николић; Ст. Станковић