ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА

ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА (лат. vasculum: мала посуда), област хирургије која се бави лечењем обољења и повреда крвних судова. Ангиологија је сродна област интерне медицине која је посвећена неинвазивној и инвазивној дијагностици обољења васкуларног система и медикаментозној терапији. Војислав Субботић је током балканских ратова изводио прве реконструкције због трауматских псеудоанеуризми и артериовенских фистула. Ова искуства су темељ савремене в. х. и цитирају се у свим значајним књигама. Колевка в. х. у Србији је Друга хируршка клиника на челу са Бориславом Вујадиновићем, а наследник овог пионирског искуства је Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију са директором Лазаром Давидовићем. На Клиници за в. х. Института за кардиоваскуларне болести Дедиње годишње се уради око 2.000 васкуларних операција, а води је Ђорђе Радак.

У Србији прву Катедру за в. х. са ангиологијом на Медицинском факултету у Београду 1991. основао је Слободан Лотина. Тако је настала субспецијализација, а 2011. и специјализација из ове области. В. х. и последипломска едукација се успешно развијају на ВМА у Београду, у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, али и у мањим регионалним центрима. Васкуларни хирурзи Србије су 2004. формирали Удружење за васкуларну медицину Србије (председник Ђ. Радак).

В. х. у лечењу обољења и повреда артерија и вена примењује методе отворене реконструкције крвних судова, медикаментозну терапију и минимално инвазивне или ендоваскуларне методе. Класичне методе васкуларне реконструкције повређеног или оклудираног крвног суда су: емболектомија, тромбектомија, директна сутура, Patch-ангиопластика и премошћење или by pass крвног суда. Материјал ѕа премошћење формирањем делимичног или потпуног by passа може бити аутологи или хетерологи трансплантат крвног суда или синтетски графт.

Флебологија је део васкуларне медицине који се бави обољењима и повредама венског система, као и њиховим последицама у смислу хроничне венске инсуфицијенције. Председник Удружења за флебологију Србије је Живан Максимовић. Област интервентне васкуларне радиологије, која се бави венским обољењима (ендовенска ласер аблација), назива се ендовенска хирургија. Интернистичка дисциплина ангиологија се убрзано развија појавом неинвазивне ултразвучне дијагностике (Duplex ultrasonography) и мултидетекторске скенер артериографије (Multidetector computed tomography MDCT).

Ендоваскуларна хирургија се у Србији интензивно развија на темељу добре васкуларне медицине уз увођење нових техника интервентне радиологије. Перкутана транслуминална ангиопластика са имплантацијом стента и емболизација артериовенских аномалија спадају у стандардни репертоар интервентне васкуларне радиологије. Велик напредак постигнут је увођењем ендоваскуларног лечења анеуризме торакалне и абдоминалне аорте. Васкуларни конзилијум чине васкуларни хирург, интервентни радиолог, ангиолог, анестезиолог и кардиолог. Процедуру имплантације стент графта због анеуризме изводе заједно у тиму васкуларни хирург и интервентни радиолог.

Трансплантациона хирургија (бубрег, јетра, панкреас), као и хируршко лечење портне хипертензије деривационим процедурама, такође спадају у домен в. х., наравно у сарадњи са гастроинтестиналним хирургом и у склопу ширег интердисциплинарног тима.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Радак, Хируршки приступи артеријама, Бг 1996; Реваскуларизација мозга, Бг 2001; Ж. Максимовић, Основе васкуларне хирургије и ангиологије, Бг 2004; D. J. Radak, S. Tanaskovic, N. S. Ilijevski и др., „Eversion carotid endarterectomy versus best medical treatment in symptomatic patients with near total internal carotid occlusion: A prospective nonrandomized trial", Annаls of Vascular Surgery, Nov 2009; A. Halliday, M. Harrison E. Hayter и др., „Asymptomatic Carotid Surgery Trial (ACST) Collaborative Group (Radak Dj). 10-year stroke prevention after successful carotid endarterectomy for asymptomatic stenosis (ACST-1): A multicentre randomised trial", Lancet, 2010, 376, 9746.

Ђ. Радак