ВАСИЉЕВИЋ, Жарко

ВАСИЉЕВИЋ, Жарко, песник, позоришни редитељ (Бела Црква, 7. V 1892 -- Нови Сад, 19. IX 1946). Студирао је права у Будимпешти (1913--1914), а будући да потиче из познате глумачко-позоришне породице, од оца Косте Коче и мајке Данице, његов професионални рад био је још од 1919. везан за Српско народно позориште у Новом Саду. Био је ангажован и у редакцији Летописа Матице српске на месту главног уредника (1932). Као песник, јавља се већ 1919. у часопису Дан, мада суштински припада тзв. другој генерацији експресиониста после 1923, који су покушали да обнове импресионистичко-декадентни лирски штимунг, експресионистички револт и социјалну критику цивилизације и друштва. У прве две збирке, Шапутања и Минијатуре (Бг 1924), понешто под утицајем Лирике Итаке М. Црњанског, појављују се с једне стране езотерични мотиви, а с друге топос жене као блуднице/девице обликовани специфичним типом слободног стиха. Средином 30-их година и особито у песмама написаним за време II светског рата, све више нагињe дугом стиху писаном у облику прозе, готово прозном фрагменту. Потом се окреће темама из живота, историје и културе Војводине, уз патриотски и левичарски занос, а песнички поступак умногоме приближава нарацији и опису карактеристичним за нови и социјални реализам. Припадао је кругу песника тога доба чији се песнички пут слично развијао (Ј. Поповић, Д. Јерковић).

Б. Стојановић Пантовић

На различитим дужностима у СНП В. је био од 1919. до 1946, а посебно се истакао прегалачким радом између два светска рата када је СНП деловало у тешким материјалним условима и када му је претило затварање. Током 20-их и 30-их година био је секретар Друштва за СНП и члан Управног одбора СНП. Радио је на месту редитеља, уметничког управника и драматурга, те за потребе репертоара преводио позоришна дела с мађарског и немачког језика. По окончању II светског рата постао је први управник СНП (тада Војвођанског народног позоришта) и на том положају је и преминуо. Као редитељ модерних схватања под утицајем савременог немачког позоришта, први пут је запажен у сезони 1923/24. У раду са глумцима био је студиозан и постављао је високе захтеве. Његове режије су се одликовале озбиљношћу, одбацивањем јефтиних ефеката, продубљеном анализом и стваралачком интерпретацијом драмског текста, неговањем култивисаног сценског говора, динамичношћу и складношћу. У његовом стваралачком опусу посебно место заузимају режије комада П. Петровића Пеције (У навиљцима; Род; Чизме; Чвор), Б. Нушића (Протекција), М. Огризовића (Хасанагиница), С. Ћоровића (Зулумћар), Ф. Молнара (Лилиом), В. Пежињског (Ашантка), Ж. Б. П. Молијера (Жорж Данден), као и драматизација романа Ј. Хашека Добри војник Швејк М. Брода и Х. Рајмана.

Ж. Поповић

ДЕЛА: коаутор, Три према један за поезију, Н. Сад 1934; Лирски записи, Н. Сад 1949; На углу где Златна греда пресеца Сокак хлебарски, Н. Сад 1971 (прир. Д. Ређеп).

ЛИТЕРАТУРА: М. Лесковац, „Жарко Васиљевић", у: Ж. Васиљевић, Лирски записи, Н. Сад 1949; Л. Дотлић, „Жарко Васиљевић и позориште", Позориште, Н. Сад, 1971, 1; Б. С. Стојковић*, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера)*, Бг 1979; В. Поповић, Записи из позоришта, Н. Сад 1982; Р. Константиновић, Биће и језик, 8, Бг -- Н. Сад 1983; Б. Чиплић, „Жарко Васиљевић изблиза", Свеске Матице српске, 1988, 1989, 10, 12.