ВАСИЉЕВИЋ, Слободан Мацуока

ВАСИЉЕВИЋ, Слободан Мацуока, архитекта (Београд, 1. XII 1927 -- Женева, 11. XII 2003). На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1952, у класи М. Злоковића. Афирмацију стекао преуређењем приземља куће Ђорђа Генчића у новоотворени Музеј Николе Тесле (1955), где сведеном геометријом и контрастирањем тамних и светлих зидних облога, остварује квалитетан изложбени простор. Каријеру је наставио прво у Паризу, а потом, од 1962, у Женеви. Радио је у атељеима Жоржа Брара и Валтеншпула, Жоржа Адора и др. Био је професор на Универзитету у Лозани и по позиву на Универзитету у Београду. Бавио се истраживањем урбаног наслеђа и трансформацијама града, разматрао проблеме конзервације или модификације градитељског наслеђа у бројним студијским написима које је објављивао у стручним часописима у Швајцарској. Изванредним минуциозним и прецизним цртежима градова, амбијената, окружења, кућа, архитектонских детаља, архетипских простора и меморијских исечака илустровао текст, односно сугерисао одговарајући архитектонски склоп усклађен с местом. В. цртежи резултат су темељног сагледавања града у свој његовој слојевитости. Био је члан тима који је пројектовао стамбене вишеспратне блокове у предграђу Женеве.

ДЕЛА: „Les villes ont des priorités autres que d'être d'abord des monuments historiques ", Ingenieur und Architekt (Ingénieurs et architectes suisses), 1984, 6; „Transformation urbaine entre mémoire et amnésie. Instantanés d'un lieu en mouvemant -- Longemalle", Ingenieur und Architekt (Ingénieurs et architectes suises), 1984, 14; Transformations urbaines. Etudes sur les espaces publics de Genève, Genève 1984; „Les grands traceurs de plans", Ingenieur und Architekt (Ingénieurs et architectes suises), 1988, 4; „Zoom sur une forme qui a déformé la forme urbaine de la Rade", Ingenieur und Architekt (Ingénieurs et architectes suises), 1991, 7.

Д. Милашиновић Марић