ВАСИЉЕВИЋ, Мирко

ВАСИЉЕВИЋ, Мирко, правник, универзитетски професор (Правошево код Пријепоља, 11. X 1949). На Правном факултету у Београду дипломирао 1973, магистрирао 1976, а докторирао 1980. На истом факултету од 1975. биран је у сва наставна звања до редовног професора (1990) на предмету Привредно право. Биран за декана 2004--2006. и 2009. Као стипендиста француске владе провео је школску 1983/84. на ПФ Париз I -- Сорбона. На студијским боравцима био је у Паризу, Берну, Познању, Хамбургу и Лондону. Учествовао је на више међународних конгреса и председавао је у више комисија за израду закона. Био је арбитар Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Југославије од 1990. и њен председник (1995--2001). Арбитар је Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Србије од 1988. Учествовао је у раду арбитража Украјине, Румуније, Бугарске, Македоније, Словеније, Републике Српске и Русије. Члан је Комисије за арбитражу Међународне трговинске коморе у Паризу. Потпредседник је Изабраног суда Привредне коморе Србије и председник Суда части Привредне коморе Београда. Био је председник Удружења правника у привреди СРЈ, сада Србије. Оснивач је фонда „Професор др Мирко Васиљевић". Главни је и одговорни уредник часописа Право и привреда. Био је главни и одговорни уредник часописа Арбитража, члан Савезног правног савета Југославије и члан Комисије за хартије од вредности и финансијско тржиште (1992--2001). Члан је Међународне академије за упоредно право у Паризу и Академије наука и умјетности Републике Српске. Добитник је Ордена Светог Саве II редa (2007).

ДЕЛА: Одговорност железнице у домаћем и међународном превозу робе, Бг 1986; Предузећа -- правни аспекти, Бг 1990; Пословно право, Бг 1991; Трговинско право, Бг 1995; Commercial and Economic Law, The Hague 1997; Привредна друштва -- домаће и упоредно право, Бг 1999; Компанијско право: право привредних друштава и ЕУ, Бг 2007; Корпоративно управљање: правни аспекти, Бг 2007; Право, правда, привреда, Бг 2009; Изабране беседе, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: Сто педесет година Правног факултета 1841-1991, Бг 1991.

И. Бабић