ВАСИЉЕВ, Игор

ВАСИЉЕВ, Игор, сликар (Београд, 17. V 1928 --– околина Ћуприје, 10. IV 1954). Син је сликара Алексеја и Валентине, а отац Светлане и Марије. Започео је 1948. студије сликарства на Академији ликовних уметности у Београду, али их је прекинуо због негативне оцене проф. Ђ. Бошана за експресивну и тежином беде оптерећену фигуру (Жена на столици, 1952), која је одступала од соцреалистички улепшане стварности. Уписавши се на студије историје уметности 1953, наставио да се бави сликањем и цртањем. Члан УЛУС-а постао је 1953. Излагао је самостално у Београду и Загребу (1953) и учествовао на ликовним смотрама (1954). Приређено је више његових постхумних изложби у Београду (1955, 1964, 1977, 1993, 2008), Охриду (1965) и Ваљеву (1988). Његова дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности и Музеју града Београда. Мада се сликарски мотиви В. преплићу и паралелно трају, његово стваралаштво може се разврстати на више целина: црне слике; „код фотографа" --– групни портрети београдског лумпенпролетаријата; допојасни портрети у маниру Ван Гога; лирски предели обале Саве; монументалне представе под утицајем српско-византијске традиције. Посебну групу чине његови цртежи и карикатуре. Насликао је и десетак изванредних аутопортрета у распону од поетског реализма до фовизма (Аутопортрет у рубашки, 1952), мотиве са Охрида (Охрид, 1953), као и композиције надахнуте иконама (Распеће, 1952; 1953) и црнобелим фотографијама (Сељачка свадба, 1954). Почевши да слика под утицајем Ван Гога, стигао је до ангажованог експресионизма (37. паралела, 1952; Демони, 1954) и експресивног симболизма (Аутопортрет са смрћу, 1954; Утопљеник, 1954). Зачетник је естетике ружног и претеча сликарства суровости и катастрофе (Обешена, 1952). Обрађујући обичаје и легенде, трагао је и за националним изразом (Краљевић Марко на коњу, 1953).

ЛИТЕРАТУРА: С. Винавер, „Демонизам Игора Васиљева", Република, 1953, 382; Ј. Вилфан, „Игор Васиљев", Часопис 2000, 1978, 3; М. Радовић, П. Ристић, Б. Пекић, Игор Васиљев, слике и цртежи: период 1951--1951–1954, Ва 1988; С. Поповић, М. Недељковић, „Жар птица Игора Васиљева", Савременик, 1990, 1--1–3; М. Недељковић, Д. Ђорић, Игор Васиљев 1928--1928–1954, Бг 1993; Ј. Денегри, Педесете: Теме српске уметности (1950--1950–1960), Н. Сад 1993; Љ. Миљковић, Збирка Обрадовић, Бг 1997; Ђ. Кадијевић, Игор Васиљев: изложба слика, Бг 2008.

Љ.убица Миљковић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)