ВАСИЛИЈЕВИЋ (Васиљевић), Олга

ВАСИЛИЈЕВИЋ (Васиљевић), Олга, пијаниста (?, 1868 -- ?). Пијанистичко умеће стекла на осмогодишњим студијама клавира на Музичкој академији у Будимпешти. Дипломирала 1884. у класама Ференца и Ђуле Еркела, а последња четири месеца усавршавала се код Франца Листа. По завршетку студија учествовала је на неколико концерата у Пешти и свирала у Вршцу, Белој Цркви, Темишвару, Кикинди, Панчеву, Сомбору и Суботици. У Великом Бечкереку тријумфовала на концерту са мешовитим програмом, на којем су наступали и тамошњи уметници Матилда Месник Кокић, Франц Керш и Јован Прајс Јаворски, као и хор Српског црквеног певачког друштва, а у Новом Саду заједно с вокалним уметницима Александром Јорговићем, Ирмом Тот и Малвином Ернстовим. Наступила и на беседи Српског пјевачког друштва у Загребу, одржаној у корист подизања споменика Ђури Даничићу 1885, а неколико дана касније и у дворани Народног земаљског казалишта у Загребу, као и на приредби Српског пјевачког друштва из Загреба, одржаној у Огулину у корист преноса костију песника Бранка Радичевића из Беча на Стражилово, када је извела и варијације за клавир Што се боре мисли моје К. Станковића, те Српско коло Јована Пачуа. Често је гостовала на концертима Београдског и Панчевачког певачког друштва. На беседи у Сегедину, коју је приредило певачко друштво „Гусле" из Кикинде, изводила је дела Ф. Листа. На концерту Београдског певачког друштва 1890. наступила је уз Ану Шрам, Јосифа Свободу и Стевана Дескашева. Публика ју је одлично прихватила, а критичари су указивали на успешно извођење и најтежих комада (баладе Ф. Шопена, Мефисто валцер и Мађарска рапсодија Ф. Листа, Симфонијске етиде Р. Шумана) и право уметничко понашање. О њеним наступима писано је у иностраним и домаћим листовима: Torontal, Banater Post, Позор, Видело, Српско коло, Јавор, Србобран, Наше горе лист, Застава.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Београдског певачког друштва, Бг 1903; М. Томандл, Споменица Панчевачког певачког друштва 1838--1938, Пан. 1939; А. Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Н. Сад 1996; Р. Пејовић, Српска музика 19. века -- извођаштво, чланци и критике, музичка педагогија, Бг 2001.

М. Кокановић Марковић