ВАСИЛИЦА

ВАСИЛИЦА (василице, васуљица, васиљица), култни хлеб или посебан колач који се спрема за Нову годину (1/14. јануара) или Мали Божић у многим крајевима Србије (Војводина, Поморавље, источна Србија). Има друштвену и симболичку функцију. В. може бити један већи колач у који се ставља новац, слично као у чесницу за Божић, или више мањих колача, као што се практикује у селима јужног Баната. Меси се од брашна натрвеног машћу, а након печења премазује медом или сланином. Уобичајено је да се горња површина пре печења избоде сламком. Често се припремао непаран број в. У неким селима Срема по три в. увијају се у облику пужа. У насељима источне Бачке припремало се онолико в. колико има укућана. Давали су се нарочито деци за здравље на Нову годину или, као у источној Србији, за покој душа умрлих. Поклањали су се и чобанима. Порекло овог култног колача доводи се у везу са грчким обичајима у којима се припрема култни колач василепита, а повезује се и са новогодишњим колачем басила познатим код Осета и Картвела на Кавказу. У савременом добу в. се ређе меси у градским срединама, али у селима где још живе традиционални облици понашања у време празника, жене месе један већи колач од хлебног теста за јулијанску Нову годину.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. М. Милићевић, Живот Срба сељака, Бг 1984; М. Босић, Годишњи обичаји Срба у Војводини, Н. Сад 1996; Ш. Кулишић, Н. Пантелић, П. Ж. Петровић, Српски митолошки речник, Бг 1998.

В.есна Марјановић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)