ВАСИЋ, Воислав

ВАСИЋ, Воислав, орнитолог (Београд, 9. III 1945). Биологију на Природно-математичком факултету у Београду завршио 1967, а докторирао 1984. Kао орнитолог, асистент радио 1969--1969–1983. у Одељењу за таксономију и биогеографију Института за биолошка истраживања „Др Синиша Станковић". Вршио обимна теренска истраживања птица на Балканском полуострву, Средоземљу, Малој Азији и Авганистану, бавећи се првенствено фаунистичко-биогеографским питањима. У националним и међународним оквирима водио пионирске борбе за идеје о заштити природне баштине и очувању животне средине. Као директор Природњачког музеја у Београду 1984--1984–2005. унапредио изложбену делатност, основао Галерију Природњачког музеја 1992, успоставио прву музејску истраживачку јединицу 1987. и први национални Центар за маркирање животиња у Србији 1993. На Биолошком факултету у Београду 1993--1993–1999. предавао изборне предмете Биологија одабраног таксона: птице, а на Департману за биологију, ПМФ у Новом Саду 1993/94. Анатомију и систематику хордата и Зооекологију. Бавећи се птицама водених станишта и њиховим очувањем, био југословенски представник у телима Рамсарске конвенције од њеног почетка 1974. и први председник националног Савета за праћење примене те конвенције. Проучавао биолошку разноврсност и био делегат на завршној конференцији за усаглашавање Конвенције о биодиверзитету 1992. Занимање проширио на опште поље животне средине, укључујући и питања односа екологије и етике („Етика и еколошки отпор средине", у: Екологија и етика, Бг 1996), као и еколошке безбедности, а од 1999. пажњу посветио последицама оружаних сукоба. Проучавао историју орнитологије и допринос појединих научника. Истраживао везе између природног, културног и духовног наслеђа, нарочито у околностима насилних историјских промена, из чега је проистекло и његово бављење баштином КиМ (коаутор, The Predicament of Serbian Orthodox Holy Places in Kosovo and Metohia, Bg 2010). Бавио се и орнитоархеологијом (и Р. Васић, „Bronzezeitliche und Eisenzeitliche Vogeldarstellungen im Zentralbalkan", Prähistorische Zeitschrift, 2003, 78, 2). Један је од оснивача и први председник Савеза орнитолошких удружења Југославије 1987. и обновљеног Музејског друштва Србије 2002, а међу оснивачима је Центра за очување наслеђа КиМ Mnemosyne 1999. Награђен признањем за животно дело „Михаило Валтровић".

ДЕЛА: и С. Матвејев, Catalogus faunae Jugoslaviae 4/3 Aves, Љуб. 1973; „Observations ornithologiques en Afghanistan", Alauda, 1974, 42; коаутор, „The Status of Birds of Prey in Yugoslavia, with particular reference to Macedonia", ICBP Technical Publications, 1985, 5; и С. Маринковић, О. Визи, „Птице Дурмитора и кањона Таре", у: Фауна Дурмитора, 3, Тг 1990; „Avian Diversity of Balkan peninsula", Bios, 1994, 2; и В. Стевановић, Биодиверзитет Југославије, Бг 1995; коаутор, Живот и дело српских научника, 2, Бг 1997; „Natura и култура", у: М. Анђелковић (ур.), Биодиверзитет на почетку новог миленијума, Бг 2005; коаутор, „Сива чиопа Apus pallidus у Србији и Македонији", Ciconia, 2009, 18.

Г.еорг Џукић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)