Прескочи до главног садржаја

ВАСИЋ, Оливера

ВАСИЋ, Оливера, етнолог, етнокореолог, универзитетски професор (Горња Бадања код Лознице, 18. VIII 1946). Етнологију дипломирала (1972) и докторирала (1988) на Филозофском факултету у Београду. Радила као уметнички руководилац Омладинског КУД-а „Градимир" у Београду, у којем је, без обзира на друга запослења, остала демонстратор и уметнички руководилац пуних 20 година. Кустос у Етнографском музеју постала 1978, а од 1990. наставник Факултета музичке уметности у Београду (редовни професор од 2004). Предавала је и на Факултету за музичку уметност у Скопљу (1993--19931995), на Академији уметности у Новом Саду (1995--19952007), а од 1998. и на Академији умјетности у Бањалуци. На Вишој школи за образовање васпитача „Зора Крџалић Зага" у Кикинди иницирала је 2006. оснивање посебног смера Струковни васпитач за традиционалне игре, за који је осмислила четворогодишњи студијски програм. Активна је и као руководилац Центра за проучавање народних игара Србије, који је основала 1990. Уредник је едиције Народне игре Србије, а њена етнокореолошка проучавања базирана су на теренском истраживању одређене географске области Србије, у оквиру којег прикупља податке о традиционалним играма, записује поједине игре и систематизује их у односу на функционално-контекстуалне критеријуме (Народне игре и забаве у Титовоужичком крају, Бг 1990; Играчка традиција Подриња, Сар. 1991; Народне игре југозападне Србије, 1, Бг 2007). Посебно је фокусирана на истраживање и реконструкцију некадашње обредне играчке праксе (Етнокореологија: трагови, Бг 2004; Етнокореологија: сећање, Бг 2005; Етнокореологија: опстајање, Бг 2005). Њен допринос развоју етнокореологије представља и дефинисање пет етнокореолошких целина Србије и концептуализација репрезентативних типова играчких образаца („Основни играчки обрасци Србије", у: Музика кроз мисао, Бг 2002). Иако у фокусу истраживања има најстарији слој сеоске играчке праксе коју треба сачувати од заборава, значајну пажњу посветила је и проучавању савремених токова традиције. Често је деловала и као практичан демонстратор традиционалних игара.

ЛИТЕРАТУРА: M. Закић, С. Ракочевић, „Institutionalizing traditional music and dance. A case study of post-Yugoslav Serbia", Second Symposium of ICTM Study Group on Music and Dance in Southeastern Europe, Izmir 2010.

С.елена Ракочевић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)