ВАСИЋ, Миодраг

ВАСИЋ, Миодраг, бригадни генерал, војни конструктор (Крагујевац, 28. XII 1869 -- Београд, 30. VI 1949). Војну академију завршио у Београду (1886--1889). Током 1896, као државни питомац, усавршавао се у Немачкој, а у Гану (Белгија) завршио индустријско-хемијски курс. За пешадијског потпоручника произведен је 1889. Следеће 1890. преведен у артиљеријску струку, где је поручник постао 1893. У артиљеријско-техничку струку преведен је 1896, када постаје и капетан II класе. Капетан I класе постаје 1898, мајор 1903, потпуковник 1908, а пуковник 1913. У вези са Солунским процесом пензионисан је 1917, реактивиран 1920, па 1922. поново пензионисан. У активну службу враћен је 1927. У чин бригадног генерала унапређен је 1930, а коначно пензионисан 1931.

Официрску каријеру започео је као водни пешадијски официр у 12. кадровском батаљону (1889--1890). Потом је радио у Војнотехничком заводу у Крагујевцу (1890--1892). Следеће две године служио је у трупи као водни официр у Шумадијском артиљеријском пуку, а затим у барутани Обилићево (1893--1897). Надзорник пиротехничке радионице био је 1897--1899. Током 1899--1900. био је члан комисије за пријем муниције у Француској. Управник Пиротехнике Војнотехничког завода био је 1900--1909, потом управник Лафетнице и Пушкарнице и заступник управника целог Завода, а у исто време и члан комисије за пријем ратног материјала у Француској (1909--1911). У току балканских ратова 1912--1913. био је на служби у барутани Обилићево. За време I светског рата био је распоређен при Врховној команди у инжењеријском, а потом у артиљеријском одељењу. После повлачења 1915, био је на дужности у крфском пристаништу. Од 1916. поново је управник Барутане. После пензионисања 1917. одлази у Париз, где је радио у арсеналу француске војске. У земљу се враћа 1919. и ради као референт за оружје и муницију у штабу IV армијске области. По реактивирању 1920. био је управник армијске радионице у Љубљани и управник ВТЗ у Крагујевцу (1921). После другог реактивирања 1927, био је управник радионице III армијске области (1927--1930), потом в.д. начелника артиљеријско-техничког одељења Министарства војске и морнарице. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV степена, Белим орлом са мачевима V степена, Југословенском круном III степена, златном медаљом за ревносну службу и свим споменицама за ратове 1912--1918.

Ђ. Ђурић

По конструкцији В., тада пуковника, 1898. у ВТЗ у Крагујевцу освојена је серијска производња ручне бомбе система Крагујевац. Осим ручних, конструисао је и ваздухопловне бомбе, од којих су најважније: бомбе од 16 кг, без осигурача, за дејство по живој сили и бомбе са осигурачем (успоривачем), за тзв. разорна дејства. Кратер ових бомби износио је 1,5 м у пречнику и 0,5 м у дубину, а парчадно дејство се простирало до 300 м од места удара; темпиране бомбе од 5 кг, за дејство по живој сили и балонима, као и аеропланске ручне бомбе за дејство са врло малих висина. Поред описаних бомби, В. је конструисао и подводне мине. На једну од њих је, низводно од Земуна 1915. наишла аустро-угарска лађа и претрпела тешка оштећења.

В. Д. Милошевић

ИЗВОРИ: Војни архив; Шематизам Србије, 1889--1914.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850-1925, Бг 1925; М. Ж. Живановић, Пуковник Апис, Бг 1955; Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у XIX веку, Бг 1981; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.