ВАСИЋ, Игњат

ВАСИЋ, Игњат, протојереј, национални радник (Београд, 24. III 1812 -- Лозница, 9. X 1888). Описменио се у манастирима Фенек и Хопово, па је од 1829. био учитељ у Криваји, а од 1833. у Накучанима где је исте године постао ђакон. Убрзо је рукоположен за свештеника примивши 1835. парохију у Добрићу поцерском. Прешавши у Шабац, вршио протојерејску дужност, а од 1844. био парох у Лозници. Као обреновићевац и посланик Либералне странке био је активан у политичком животу Србије. Био је посланик Светоандрејске скупштине 1858, а 1869. члан Никољског одбора за израду Устава. У Босни водио националну пропаганду, а у пограничним местима организовао обавештајну службу. Као добровољац рањен приликом напада српске војске на Бијељину 1876. Од првих дана парохијске службе организовао просветни и културни живот села. Писао позоришне комаде на библијске (Жртва Аврамова), историјске (Бој на Косову) и љубавне (Светислав и Милева) теме, у којима су улоге тумачили његови парохијани. Писао и расправе о степенима сродства као сметњи за склапање брака (Устав о степенима сродства из Кормчије списан: са правилама уопште о законом браку, Бг 1862). У Лозници основао културно-уметничко друштво „Подрињска слога" (1868), са секцијама: читалиште с библиотеком, позориште, хор с певачком вештином, јавна предавања, растурање и откуп књига и помагање добрих а сиротих ђака. Поклонио је плац за читаоницу, а камен темељац 1869. положио је кнез Милан Обреновић. Читаоница је примала 25 српских и један немачки лист. Његов рад на националном и просветном пољу чини спону између Вука Караџића и Јована Цвијића, који су потекли из исте средине. Свој живот и рад описао је у Дневнику који је марљиво водио 1812--1858. са доста историјских података (Катанска буна). У Световиду је штампао Збир српских мушких и женских имена.

ДЕЛО: Дневник Игњата Васића, I, Шабац 1899.

ЛИТЕРАТУРА: И. Николић, Хроника града Лознице, Лозница 2005; С. Крстић, „Прота Игњат Васић", у: Боривоје Ж. Милојевић и Подриње, Лозница 2006.

Р. Милошевић