ВАСИЋ, Чедомир

ВАСИЋ, Чедомир, мултимедијални уметник, универзитетски професор (Београд, 21. IV 1948). Дипломирао је 1971, а 1973. магистрирао сликарство на Академији за ликовне уметности у Београду код проф. Ђорђа Бошана. Током 1975/76. специјализовао је компјутерску и видео-уметност на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу, код проф. Мицуруа Катаоке и Џона Витнија. Од 1969. учествовао је на више колективних изложби и значајних ликовних смотри у земљи и иностранству (48. бијенале у Венецији, 1999), а самостално излаже од 1973. Аутор је бројних теоријских радова из области ликовних уметности и критичких приказа изложби, као и сценарија за две телевизијске серије РТС-а (Како настају слике? 1998; Униформа --– говор историје, 2003). Редовни је професор Факултета ликовних уметности у Београду (на предмету Сликање и цртање) и Универзитету уметности у Београду, а предаје и на Факултету драмских уметности. В. укупно уметничко стваралаштво има карактер интермедијалног превођења традиционалног дискурса слике у медиј фотографије, видеа, инсталације, амбијента, иако циклус Синтетички пејзажи с почетка 80-их година и касније, просторне и лентикуларне слике потврђују да је сликарство подједнако важан вид његовог уметничког изражавања. Бави се и сликањем мурала, мозаиком, цртежом, графичком опремом и илустрацијом публикација. Без обзира на промену медија и технику рада његов уметнички концепт темељи се на принципу постмодернистичких „цитата", (ре)интерпретације и деконструкције предложака из историје уметности, процесуалности уметничког поступка, серијских мотива и интерактивности ликовног дела. Док у ранијим радовима минималним интервенцијама прерађује предложак и креира призоре надреалних својстава супротстављајући архитектонске мотиве (Барнет Њумен у Риму; Мојсије у Млецима), В. у новијим делима парафразира историјске композиције из националне и светске историје сликарства. Рецентна остварења метафоричних назива (Пут у Оз, У смирај Видовдана, Летњи дан у Северном Брабанту) настају драстичнијим интервенцијама на историјско-уметничком предлошку и носе снажан призвук друштвене ангажованости. Добитник је више домаћих и страних признања: Certificate of excellence for outstanding achievement in painting (Њујорк 1988), Награда 20. меморијала Надежде Петровић (Чачак 1998), 4. бијенала савременог пејзажа „Златно око" (Нови Сад 2004).

ДЕЛА: „О видео-уметности", Уметност, 1977, 51; „Уметност стварне привидности", у: И. Суботић (прир.), Уметност на крају века, I, Бг 1998; коаутор, Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Мереник, Београд: осамдесете, Н. Сад 1995; Ј. Деспотовић, Чедомир Васић. Црвена књига --– стање узбуне, Чачак 2004; Г. Добрић, Чедомир Васић. Post scriptum: изложба пејзажа, Бг 2007.

В.есна Круљац

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)