ВАСИЋ, Бане
ВАСИЋ, Бане, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Бела Паланка, 4. I 1964). На Електронском факултету у Нишу дипломирао 1989, магистрирао 1991, докторирао 1994. и почео да ради на Катедри за телекомуникације као доцент. Од 2000. је професор на Катедри за електронику и Катедри за математику на Универзитету Аризона, директор Лабораторије за корекцију грешака. Држао је или држи наставу из предмета Дигиталне телекомуникације, Теорија телекомуникација, Телекомуникациони системи, Заштитни кодови, Теорија вероватноће итд. После одласка из Србије често држи предавања по позиву на Универзитету у Нишу. Тренутно је водећи истраживач на низу пројеката који обухватају опсег проблема од теоријске карактеризације low-density parity-check (LDPC) кодова (кодови с малом густином провера на парност), преко истраживања нове генерације магнетских дискова капацитета реда терабајта, кодова за холографске меморије и оптичке дискове, архитектура меморија за нанотехнологије до ласерских комуникација кроз оптичко влакно и атмосферске турбулентне канале. Пројекти такође обухватају комбиноване компресије и заштите видео-сигнала за пренос мобилном телефонијом, ДНК рачунаре и њихове примене у развоју лекова, као и фундаменталне проблеме на граници теорије информација и статистичке механике. Од 2012. је IEEE Fellow --– звање које има само неколико српских научника из области електротехнике. Члан је уређивачког одбора часописа IEEE Transactions on Magnetics, консултант водећих компанија високе технологије укључујући IBM, Bell Laboratories, конзорцијума Media Pipe, који укључује Ericsson, Fraunhofer-Gesselschaft итд. Члан је такође и института BIO5 --– Institute for Collaborative Bioresearch. Пре академског места на Универзитету у Аризони, радио је у Bell Laboratories. В. је проналазач алгоритама за декодовање који је примењен у рачунарским чиповима, а који важе за најбоље на свету. Ови алгоритми су у различитим варијантама примењени у свим магнетским хард-диск драјвовима. Његова пионирска истраживања и открића у области структурираних LDPC кодова омогућила су њихову примену у телекомуникационим и системима за меморисање података. Ови кодови су данас усвојени у многим телекомуникационим стандардима. Аутор је 10 патената. Један је од уредника две значајне међународне монографије (и E. Kurtas, Coding and Signal Processing for Magnetic Recording Systems, New York 2004; и E. Kurtas, Advanced Error Control Techniques for Data Storage Systems, New York 2005), као и више поглавља у оваквим монографијама.
ДЕЛА: и O. Milenkovic, „Combinatorial Constructions of Low-Density Parity-Check Codes for Iterative Decoding", IEEE Transactions on Information Theory, 2004, 50, 6; и S. K. Chilappagari, „An Information Theoretical Framework for Analysis and Design of Nanoscale Fault-Tolerant Memories Based on Low-Density Parity-Check Codes", IEEE Transactions on Circuits and Systems I, Regular Papers, 2007, 54, 11; и S. K. Chilappagari, D. V. Nguyen, M. W. Marcellin, „On Trapping Sets and Guaranteed Error Correction Capability of LDPC Codes and GLDPC Codes", IEEE Transactions on Information Theory, 2010, 56, 4.
Д.ушан Драјић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)