ВАСИЋ, Александар

ВАСИЋ, Александар, архитекта (?, око 1900 --– Сокобања, око 1934). Студирао је на Архитектонском одсеку Велике техничке школе у Београду. Претежан број његових дела припада меморијалним и сакралним објектима. На српску архитектонску сцену В. је ступио врло млад, учествујући на студентским изложбама Клуба архитеката (1925, 1928, 1929) и на бројним конкурсима, међу којима je и онај за Храм Св. Саве на Врачару (1926), на којем је његов рад добио откупну награду. Особени стил у духу модернизовања српско-византијске архитектуре В. развија на Спомен-капели на Зејтинлику у Солуну (1926--1926–1936), чије детаље ради Николаj Краснов. Још успешније В. остварење јесте Спомен-капела војводи Радомиру Путнику на Новом гробљу у Београду (1927--1927–1929), изведена као ниска грађевина од белог мермера која почива на усклађености делова и целине органски стопљених са амбијентом. По својим архитектонским вредностима, ова грађевина представља једно од најзрелијих остварења српске меморијалне архитектуре из прве половине ХХ в. Остала значајна В. дела у Београду су: Стамбени објекат у улици Баба Вишњиној 33, Капела Димић на Новом гробљу, конкурсни пројекти за Ратнички дом у Београду (1929) и Цркву Св. Марка у Београду (1930). Поред градитељства В. се бавио и сликањем акварела, цртањем перспектива и фотографијом.

ЛИТЕРАТУРА: А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина 19 --– средина 20. века), Бг 2007.

М.аре Јанакова Грујић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)