ВАШАРХЕЉ

ВАШАРХЕЉ (Hódmező-vásárhely), варошица у Чонградској жупанији, североисточно од Сегедина. Градско средиште је настало у XV в., али je насеље опустело за време Турака. Његова обнова започиње у XVIII в., а до најинтензивнијег урбанистичког развоја долази у другој половини XIX в. Српска православна црква, посвећена Рођењу Богородице -- Малој Госпојини, подигнута је у стилу позног барока 1785--1786, а звоник 1792. Иконе за олтарску преграду сликане су у три маха, почетком XIX в. Најстарије су престоне иконе Христа и Богородице у седећем положају, изведене уљем на платну у духу старијих зографских решења. Царске, северне и јужне двери и лунету осликао је осредњи мајстор, док је средишњи део иконостаса са композицијом Крунисања Богородичиног и апостолским фризом извео вероватно неки грчки мајстор школован на Уметничкој академији у Бечу. За Богородичин престо с краја XVIII в. у неокласицистичком стилу копију иконе Богородице Бездинске (Винчанске), насликао је 1795. банатски сликар Михаило Бокоровић, ученик арадског мајстора Стефана Тенецког. Рад истог сликара из вашархељске цркве јесте и икона Крунисања Богородице из 1787, типа Безгрешног зачећа. Црквеној збирци икона, као највреднија, припадала је велика икона Светог Наума са 16 сцена из његовог житија, рад мосхопољског зографа Теодора Симеоновића Грунтовића из око 1770, данас у сентандрејском Музеју. Из исте радионице потиче и целивајућа икона Светог Николе из 1766. са славеносрпским натписима. О национално мешовитој православној средини у В. говоре и сачуване богослужбене књиге на румунском, руском и грчком језику. Мермерне надгробне споменике у црквеној порти у стилу позног барока и неокласицизма, подизали су и Грко-Цинцари и Срби, али су сви натписи на славеносрпском. Из новијeг времена потиче антиминс вашархељске цркве израђен по цртежу Паје Јовановића, који је 1910. осветио темишварски епископ Георгије Летић.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Богдановић, „Михаил Бокоровић", СрС, 1901, 31; Д. Давидов, Иконе српских цркава у Мађарској, Н. Сад 1973; „Православни у Вашархељу и њихова црква", Balcanica 1982--1983, XII--XIV; Споменици Будимске епархије, Бг 1990.

К. Вуковић; Љ. Н. Стошић