ВАРЛААМ И ЈОАСАФ

ВАРЛААМ И ЈОАСАФ, житије, повест, роман о пустињаку Варлааму и индијском царевићу Јоасафу. Будина историја била је узор и образац за настанак дела на грчком језику. Писац би могао бити непознати монах Јован из манастира Светог Саве Освећеног, чије име се понекад везује за Јована Дамаскина. Живот главног јунака Јоасафа прати се од рођења, када му је проречено да ће проживети у хришћанској вери. Настојање оца, цара Авенира, да га сачува у затвореној палати покренуло је код Јоасафа трагање за смислом постојања и налажење правог Бога. У сусрету са пустињаком Варлаамом млади царевић је упознао тајне хришћанске вере прихвативши је као своју. Дело је мозаички грађено и испуњено алегоријским причама налик на древна индијска и источњачка казивања. Истичу се Прича о четири ковчега, О инорогу, Прича о три пријатеља, Прича о цару и убогом и Прича о срнићу. Љубав између Варлаама и Јоасафа постала је метафора жудње за Христом. Развијени дијалози између Варлаама и Јоасафа и цара Авенира и Јоасафа дају живост ликовима. Најранија ликовна представа Варлаама и Јоасафа код Словена потиче из 1208. у живопису манастира Студенице. Дело је преведено током ХIII в. на српскословенски језик највероватније у Хиландару. Сачувано је десетак српских преписа. Приредио је и на савремени језик пренео Т. Јовановић (Бг 2005).

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Варлаам и Јоасаф", Гласник СУД, 1881, L; M. E. L. Lebo, The Hilandar Serbian Povest' o Varlaame i Ioasafe, London 1979; И. Н. Лебедева, Повесть о Варлааме и Иоасафе, Ленинград 1985.

То. Јовановић