ВАРЕШАНИН, Маријан

ВАРЕШАНИН, Маријан, барон, генерал (Гуња, Хрватска, 1. II 1847 -- Беч, 22. IV 1917). По окончању Војне академије у Бечком Новом Месту 1866. додељен је 78. пешадијском пуку „Витез од Градла", у чијем је саставу учествовао у рату са Пруском. Школовање на Ратној школи наставио је после рата да би затим, као натпоручник, прешао на службу у генералштаб. Чин капетана 2. класе стекао је 1872, капетана 1. класе 1876, а чинове мајора и потпуковника 1881, односно 1885. За то време променио је и низ дужности, почевши од даље службе у 78. пуку, службе у Генералштабном корпусу, до дужности начелника генералштаба 9. дивизије. Потом је, од 1885. до 1887, у 75. пешадијском пуку „Фридриха 8. краља Данске" поново обављао трупну службу. Следеће године унапређен је у чин потпуковника и постављен за начелника генералштаба војне команде у Задру. Са даљим уздизањем, у генерал-мајора 1894. и генерал-пуковника 1897, стекао је и више командне положаје. Био је командант 48. и 3. пешадијске бригаде, а затим и 18. пешадијске дивизије. Од 1900. поново је на дужности у штабовима. Најпре је служио у 12. и 15. корпусној команди у Сибиуу и Сарајеву, да би затим, са новим чином (feldzugmeister), постао заповедник Војне команде у Задру. На овој дужности током Анексионе кризе (1908--1909) наоружавао је Албанце за борбу против Србије и Црне Горе. Поглавар БиХ постао је 1909, добивши истовремено, до 1911. и место команданта 15. корпуса у Сарајеву, као и дужност трупног инспектора 15. и 16. корпуса. Након отварања Првог земаљског сабора БиХ у Сарајеву, Богдан Жерајић је на њега 1910. извршио неуспешан атентат. Исте године, на челу трупа, учествовао је у гушењу сељачког покрета у Босанској Крајини.

ЛИТЕРАТУРА: A., Feldzeugmeister Marian Varešanin von Vareš, Der Oberste Kriegsherr und sein Stab, Wien 1908; В. Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Угарске у 20. веку, Бг 1936; В. Скарић, О. Нури-Хаџић, Н. Стојановић, Босна и Херцеговина под Аустро-Угарском управом, Бг 1938; В. Дедијер, Сарајево 1914, Бг 1966.

М. Ј. Милићевић