ВАРДИЋИ

ВАРДИЋИ, средњовековна властеоска породица чији су се поседи налазили на територији Косача. Први члан ове породице познат из извора био је кнез Вукац Вардић који се, заједно са жупаном Богетом, помиње 26. VI 1411. као посланик банице Анке и војводе Сандаља у Дубровнику. Његов син можда је био кнез Радован Вардић који је са старцем Дмитром чинио „славну посаобину" великог војводе Сандаља када су Дубровчани фебруара 1423. примали војводу Радослава Павловића за свога властелина. У више наврата је као посланик Стефана Вукчића боравио у Дубровнику. Заједно са Прибиславом Вукотићем и Ђурђем Чемеровићем боравио је маја 1451. као члан херцеговог посланства у Венецији кнез Иван Вардић. Дубровчани су Радосаву Вардићу и госту Радину августа 1453. обећали 100 дуката уколико пораде на склапању мира са херцегом. Кнежеви Радован и Иван Вардић уписани су као сведоци на повељи од 11. IV 1454, којом се херцег помирио с Дубровчанима и потврдио им старе повластице. Радован је имао сина Павла који је у једном тренутку доспео у турско заробљеништво, па је његова жена Јелена дошла у Дубровник да подигне поклад како би га откупила. Иса-бег је 25. VIII 1466. потврдио да је од извесног Живана примио 550 од укупно 800 златних дуката „за откуп неверника Павла Вардића". У изворима се помиње и Вукашин Вардић из Дрине који је, попут Павла Вардића, остављао поклад у Дубровнику код Андрије Соркочевића.

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих између јужнога Славенства и Млетачке републике, IX, 1890; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, 1--1–2, Бг --– Ср. Карловци 1929, 1934; Г. Елезовић, Турски споменици, I, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Хумско-требињска властела, Бг 1967.

С.рђан Рудић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)