ВАНЛИЋ (Ванлијић), Ђорђе

ВАНЛИЋ (Ванлијић), Ђорђе, официр (Београд, 19. III 1844 -- Ниш, 27. III 1906). Породица Ванлија се почетком 30-их година XIX в. из области око језера Ван у Јерменији, преко Цариграда, доселила у Београд. У српској престоници завршио је основну школу и два разреда гимназије, да би се потом као помоћник посветио трговачком занату. Јануара 1869, као добровољац, пријављује се у војску, а само четири месеца касније бива унапређен у чин каплара. Током наредних година поступно напредује кроз све подофицирске чинове, а први официрски (потпоручник), добија у фебруару 1876. Виши официр, мајор, постаје августа 1892, а четири године касније стиче и чин потпуковника у којем је указом од фебруара 1904. био пензионисан. Током каријере био је учесник већег броја битака. У српско-турским ратовима (1876--1877) војевао је на Јавору и Кушићу, а затим и на Кревету и Ђунису. У Српско-бугарском рату 1885. био је учесник битака код Цариброда, на Три уши и код Пирота. Током каријере обављао је већи број дужности. Прво је био водник 1. и 2. батерије Јаворског кора, а затим ађутант више артиљеријских батерија и пукова. Као мајор, командовао је дивизионима Моравског, Тимочког и Шумадијског артиљеријског пука, а као потпуковник Шумадијским артиљеријским пуком и 11. пуковском окружном командом. Био је утемељивач и председник Тимочког кола јахача у Књажевцу и члан Моравског кола јахача у Нишу, дародавац Дома напуштене деце у Београду, као и већег броја нишких добротворних установа.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1877--1906; М. Бујас, М. Клеут, Г. Раичевић, Библиографија српских некролога, Н. Сад 1998.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата, Бг 1908; М. Ј. Милићевић, „Неверна Цаја или развод једног официрског брака", ИЧ, 2010, 51.

М. Ј. Милићевић