ВАЛТЕР, Хилмар

ВАЛТЕР, Хилмар (Walter, Hugo Hilmar), слависта, универзитетски професор (Лајпциг, 13. II 1933). У Лајпцигу студирао славистику (1951--1951–1952), а бугарску филологију у Софији (1952--1952–1957). Промовисан је 1961. на универзитету у Лајпцигу, гдје је радио, у звању вишег научног асистента, потом доцента за бугаристику и српскохрватски језик (1961--1961–1969). Био је на специјализацији у Београду (1965--1965–1966). Хабилитирао је 1974, а од 1975. до 1992. био на Лајпцишком универзитету у звању редовног професора. Почасни је доктор Софијског универзитета. Поред бугаристике, основне области својих изучавања, бави се и другим јужнословенским језицима и јужнословенско-њемачким културним везама. У зборницима МСЦ у Београду (Научни састанак слависта у Вукове дане), као и у другим славистичким и србистичким публикацијама, објавио више радова о српском језику (синтакса, историјски развој језика, категорије лица и броја), o везама знаменитих Срба са лајпцишким универзитетом и градом Лајпцигом (Доситеј Обрадовић, Александар Белић), те о доприносу лајпцишких професора славистике јужнословенској филологији (А. Лескин). Дао је значајне прилоге изучавању утицаја њемачких научника (Ј. Х. Аделунг) на идеје Д. Обрадовића о језику и правопису. Подручје његових изучавања су и питања превођења српске прозе на њемачки, те грађа о Србима у њемачкој периодици и у енциклопедијским издањима на њемачком језику.

ЛИТЕРАТУРА: З. Бојовић и др., Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа слависта, Бг 2005; D. Ivanić, Serben in Leipzig, Бг 2011.

Д.ушан Иванић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)