Прескочи до главног садржаја

ВАЛОЖИЋ, Велимир

Velimir-Valozic.jpgВАЛОЖИЋ, Велимир (Wallauch, Laurenz), књижар, издавач (Литомишл, Чешка, 14. VIII 1814 -- Београд, 9. I 1888). У родном месту завршио гимназију, у Прагу филозофију, а у Бечу студирао медицину. У Београд дошао маја 1850. на позив уредника Србских новина Милоша Поповића, брата Ђуре Даничића. Када је Поповић следеће године отворио своју књижару, заузет уредничким пословима, запослио је В. најпре као помоћника, а потом као деловодитеља књижаре. Средином 1853. В. је са Поповићем склопио уговор о преузимању књижаре. Исте године поднео је и молбу за српско држављанство. И поред низа повластица које је наследио или постепено добијао од Попечитељства просвештенија, пословање књижаре стално је отежавала не само разлика између званичног и незваничног курса дуката и турског новца приликом плаћања него и слабо развијено тржиште књига и малобројност читалачке публике. Ипак, В. је у више наврата тражио и обнављао на по три године издавану привилегију „главног књижара Србије", која му је омогућавала продају уџбеника не само у Београду него и у 17 окружних места Србије (1861). У његовој књижари код Варош капије могле су се наћи или наручити и стране књиге, деловала је узајамна библиотека за читање, а од 1858. отпочела је и богата издавачка делатност. Покренута је библиотека Забавна читаоница (1865), чија је многа издања илустровао Владислав Тителбах. Према писању Стојана Новаковића, књижарница В. унела је у нашу културну средину „сензационални српски роман". Међу књигама које је издавао били су и преводи Хајнеа, Бајрона, Петефија, Тургењева и Верна. Објављивао је забавне календаре (Београдски календар са забавником, 1868; Златибор, календар за просту годину, 1871; Соко, 1875) и часописе црне хронике (Црни листови, 1887).

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, Српска књига и њени продавци и читаоци у XIX веку, Бг 1900; М. Јовановић Стоимировић, Силуете старог Београда, Бг 1971; Љ. Дурковић Јакшић, „Књижара Милоша Поповића и Велимира Валожића у Београду", ГГБ, 1979, 26.

Љ.убица Ћоровић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)