ВАЉАВЕЦ, Матија Крачманов

ВАЉАВЕЦ, Матија Крачманов, песник, фолклориста, филолог (Средња Бела код Крања, Словенија, 17. II 1831 -- Загреб, 15. III 1897). Класичну гимназију завршио у Љубљани (1842--1851). Славистику и класичну филологију студирао на универзитету у Бечу (1851--1854). Од 1854. до 1876. предавао класичне језике у вараждинској гимназији. Године 1876. прешао у Загреб, где је предавао у гимназији до пензионисања 1891. Дописни члан ЈАЗУ постао 1875, а редовни 1879. Био је секретар и библиотекар ЈАЗУ. Дописни члан СУД био је од 1884, а почасни члан СКА од 1892. У ЈАЗУ је, после смрти Ђ. Даничића, наставио да уређује Рјечник хрватскога или српскога језика, за који је обрадио око 1.800 речи. Сакупљао словеначку и кајкавску лексичку грађу и народне умотворине. Бавио се словеначким акценатским студијама. У серији Стари писци хрватски приредио је за штампу дела Ј. Бараковца, Д. Рањине, Црквена приказивања старохрватска и Колунићев глагољски зборник. Своју прву збирку поезије Pesmi, инспирисану народном епиком, објавио је 1855. у Љубљани. Његова епска песма Пастир (1860) преведена је на многе светске језике и доживела је велик број издања.

ДЕЛА: превод: Sofoklov Ajant: žaloigra, Celovеc 1863; Zora in Solnca: pripovedna pesem v treh delih, Celovеc 1867; „Принос к нагласу у (ново) словенском језику", Рад ЈАЗУ, 1878--1895, 43--121; Народне приповјести у Вараждину и околици, Зг 1890; Пастир, Љуб. 1944.

ЛИТЕРАТУРА: Slovenski biografski leksikon, 13, Ljub. 1982; A. Jeмбрих, „Вуково дјело код М. Ваљавца и неких илирских граматичара", ЗМСС, 1989, 36; M. Kuzmič, „Miklošič, Valjavec, Stritar", Časopis za zgodovino in narodopisje, 1990, 61.

Г. Радојчић Костић