ВАЛДМА, Арбо

ВАЛДМА, Арбо, пијаниста, теоретичар пијанизма, универзитетски професор (Перну, Естонија, 20. II 1942). Основне студије клавира завршио 1966. на Конзерваторијуму у Талину (проф. Б. Лук), а магистарске студије 1969. на државном конзерваторијуму „П. И. Чајковски" у Москви (клавир код Н. П. Јемељанове, а историју и теорију пијанизма код А. А. Николајева). Педагошку каријеру започео 1970. на Конзерваторијуму у Талину где је до 1972. радио и као солиста у Естонској филхармонији. Остварио неизбрисив траг у српској музичкој култури у којој је --– као педагог, репродуктивни уметник (солиста и камерни музичар), аутор и режисер низа телевизијских серија, те пропагатор клавирског звука --– континуирано деловао више од 20 година (1972--1972–1993). Радио у Средњој музичкој школи „Јосип Славенски" у Београду, потом на Академији уметности у Новом Саду (редовни професор клавира и методике наставе клавира 1976--1976–1993, шеф Катедре за клавир, продекан 1991--1991–1993). Од 1984. професор по позиву на ФМУ у Београду, где је од 1985. шеф Катедре за клавир. По одласку у Келн, где је од 1993. професор клавира на Високој школи за музику, до 1999. деловао је и као гостујући професор на ФМУ. У његовој класи студије је завршило више од 350 студената (Д. Домјанић, Н. Вељковић, Р. Кинка, И. Кобал, И. Лаул, Н. Лекић, Д. Лељак, А. Маџар, Ђ. Милојковић, Т. Ранковић, Б. Савер, Д. Синадиновић, Л. Станковић, Т. Стефановић, Ј. Станчул, А. Шљивић). Многи од њих су добитници награда на престижним светским такмичењима и предају на високошколским институцијама у земљи и иностранству. Наступао је солистички, у дуу са Ф. Рашковић и В. Дешпаљем, као и са многим оркестрима и диригентима (О. Данон, П. Дешпаљ, М. Јагушт, Н. Јарви, Е. Клас, А. Нанут). Године 1977. основао је Београдски клавирски студио, а 1987. Београдски студио клавијатурног звука. Његов рад почива на прожетости и јединству уметничке поетике, педагошке и теоријске методологије. Њихов темељ јесте међудејство рационалног, емотивног и инстинктивног у приступу музичком садржају дела, техници његовог свирања и слушања. Предавач је на међународним скуповима (Глазгов 1989, Орландо 2002, Порторож 2005, Атланта 2006, Далас 2008), држи мајсторске курсеве широм света и члан је међународних жирија. Добитник је бројних признања, међу којима су и: почасни докторат Конзерваторијума у Талину (1991), Октобарска награда града Београда (1993), почасни председник ЕПТА (Европска асоцијација клавирских педагога, European Piano Teachers Association) Србије (1996), почасни члан ЕПТА Естоније (1999) и почасни грађанин града Перну (2009).

ЛИТЕРАТУРА: К. Ковачевић (ур*.*), Лексикон југославенске музике, 2, Зг 1984.

М.ирјана Веселиновић Хофман

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)