ВАЈУГА
ВАЈУГА, село у источној Србији, у Кључу, на обали Дунава јужно од Кладова. Општинско средиште Кладово удаљено је 15 км. Kроз село пролази локални пут, који се протеже дуж десне обале реке. Насеље је на алувијалној тераси на око 47 м н.в. и издужено је између Дунава и површи Килименац (109 м) северно од њега. Распоред улица је мрежаст. Први помен о селу је из 1530. Последње три деценије XX в. овде се догађа депопулација. У селу је 1971. живело 1.002 становника, 2002. 563, а 2011. 437 (84,4% Срба, 6,2% Влаха, 5,5% Ашкалија). Аграрним занимањима бави се само 20,7% активног становништва. Много је више запослених у неаграрним делатностима, а међу њима предњаче запослени у саобраћају и везама (25,9%). Ван села запослено је 37,9% активног становништва. Велик број мештана ради у иностранству. У селу су црква, четвороразредна основна школа, дом културе, пошта, амбуланта и две продавнице мешовите робе. После изградње хидроцентрале Ђердап II 1987. потопљено је 170 кућа.
С.рбољуб Ђ. Стаменковић
У атару села, на локалитету „Песак" од 1980. до 1986. откривени су остаци праисторијских насеља из неолита (старчевачка култура) и енеолита (културе Салкуца-Криводол, Коцофени), некропола са спаљеним гробовима из касног бронзаног доба, некропола са скелетима из старијег гвозденог доба под тумулима, као и више некропола и остаци насеља из средњег века. Из касног бронзаног доба истиче се гроб 1 са бројном црноглачаном гава керамиком, двопетљастом виолинском фибулом и фрагментима бронзане шоље са воловским протомима на дршци, који се датује у XI--XI–X в. п.н.е. Некропола старијег гвозденог доба са 22 гроба датује се у VIII и VII в. п.н.е. Покојници су били положени на камену платформу, преко које су насути ниски тумули од песка, шљунка и камена. Прилози у гробовима су црноглачана басараби керамика, гвоздене и бронзане двопетљасте лучне фибуле, наруквице, слепоочничарке од двоструке бронзане жице, дугмад, ножеви, копља, брусеви и перле од ћилибара. Некропола припада локалној групи Вајуга--–Молдова и уклапа се шире у културни басараби комплекс, распрострањен на северном Балкану у старије гвоздено доба.
Р.астко Васић
На локалитету „Караула", у ареалу касноантичког кастела, делимично је истражена некропола федерата из периода Сеобе народа, датована у почетак или прву половину V в. Откривено је 10 гробова, од којих се истиче гроб девојчице, оријентације запад--–исток, са богатим инвентаром готске провенијенције. Некропола је оштећена укопавањем бедема познијег, поуздано датованог рановизантијског утврђења. На локалитету „Песак", у току сондажних ископавања (1980--1980–1981) делимично су истражене две некрополе: средњовековна некропола II, према налазима новца датована у крај XII и XIII в., са појединим гробовима из првих деценија XIV в., и средњовековна некропола III, из раздобља XI и првих деценија XII в. Уз то, у близини рановизантијске некрополе (I) откривени су остаци једне полуукопане словенске куће, која је у углу имала пећ сложену од камена, делова римских опека и комада хидростатичког малтера. У простору куће нађено је неколико рибарских тегова и уломци керамичког посуђа. На основу начина градње куће и откривене керамике претпоставља се да је грађена с краја VIII или у првој половини IX в. На простору некрополе II, изнад хоризонта са гробовима, откривени су остаци једне куће-брвнаре, по свој прилици из раздобља XV--XV–XVI в.
В.есна Бикић
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Поповић, „Вајуга--–Караула, извештај о археолошким истраживањима у 1980. години", ЂС, 1984, 2; А. Премк, П. Поповић, Љ. Бјелајац, „Вајуга--–Песак", ЂС, 1984, 2; С. Живановић, „Communication sur les squelettes humains des nécropoles I et II Vajuga ", ЂС, 1986, 3; Г. Марјановић Вујовић, „Vajuga-Pesak, la nécropole médiévale II", ЂС, 1986, 3; Ј. Папреница, „Vajuga-Pesak, nécropole I", ЂС, 1986, 3; П. Поповић, М. Вукмановић, Н. Радојчић, „Fouilles de sondages sur la localité Vajuga-Pesak", ЂС, 1986, 3; V. Popović, „Die süddanubischen Provinzen in der Spätantike vom Ende des 4. bis zur Mitte des 5. Jahrhunderts", Die Völker Südosteuropas im 6. bis 8. Jahrhundert, Berlin 1987; П. Поповић, М. Вукмановић, Вајуга-Песак, некропола старијег гвозденог доба, Бг 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001; В. Поповић, Sirmium-град царева и мученика, Ср. Митровица 2003; M. Milinković, „Vajuga", Reallexikon der Germanischen Altertumskunde 32, Berlin --– New York 2006.
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)