ВАЈС БЕЛОЖАНСКА, Јелена

ВАЈС БЕЛОЖАНСКА, Јелена, балерина, кореограф (Кијев, 1. IV 1903 --– Београд, 22. XII 1983). Балет учила у Москви и Ковну (Каунасу, Литванија). Aнгажована 1920. у Литванској опери, наступала је као солисткиња у играчким сценама. Усавршавала се у Риги, Лондону и Ници. У Београд дошла 1938. За време окупације играла под уметничким руководством С. Мандукић. Од краја 1944. била је члан Балета Народног позоришта, у којем је одиграла Дадиљу (С. Прокофјев, Ромео и Јулијa), Иродијаду (Р. Штраус, Саломa), Мајку (С. Христић, Охридска легенда) и друге улоге. Играчку каријеру прекинула је 1952. определивши сe за кореографију и режију својих дела. Аутор је либрета и кореографије за своје прве београдске балете Златна рибица (М. Логар) и Шпански капричо (Н. Римски Корсаков), премијерно изведене 1953. Одступивши од до тада уобичајеног фолклорно-карактерног идиома, балет Златна рибица, на тему народне бајке, поставила је у класичном играчком стилу. У Савременом позоришту (Београдска комедија), у којем је радила претежно мјузикле, била је ангажована 1954--1954–1957, а затим прешла у Нови Сад. У Српском народном позоришту остала је до пензионисања 1959. Новосадском балетском ансамблу пренела је Фокинову кореографију Половецких игара (А. Бородин, Кнез Игор), поставила Силвију (Л. Делиб), као прво извођење у нашој земљи, а први пут су на репертоару били и балети Фантастични дућан играчака (Ђ. Росини / О. Респиги), Шпански капричо и Велеградске варијације (Љ. Бранђолица). Избором балетских дела богатила је репертоар и померала границе, а ослањајући се на вредности руске класичне школе, доприносила развоју балетске уметности у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ракић, Југословенска балетна сцена (1950--1950–1980), Сар. 1982; Руска емиграција у српској култури XX века. Зборник радова 1--1–2, Бг 1984; Српско народно позориште, 1861--1861–1986, Н. Сад 1986; М. Јовановић, Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта, Бг 1994.

Љ.иљана Мишић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)