ВАГАНОВА, Агрипина Јаковљевна

ВАГАНОВА, Агрипина Јаковљевна, балерина, балетски педагог, кореограф (Петроград, 26. VI 1879 – Лењинград, 5. XI 1951). Завршила Петербуршку позоришну школу 1897. и одмах ступила у Маријински театар. Иако су међу главним улогама које је одиграла и Одета/Одилија (П. И. Чајковски, Лабудово језеро) и Жизела (А. Адам, Жизела), критика тврди да је била најбоља у варијацијама. Сцену je напустила 1916. и посветила се педагошком раду. Предавала је у најутицајнијој Петроградској / Лењинградској балетској школи (1921–1951), изградивши свој метод учења. Не само да је извела велик број балерина, него је имала знатан утицај и на стил мушке игре, као и на кореографе, који су, захваљујући њеном методу, могли да „траже" и „добију" више од играча способних да комплетно владају својим телом. Довела је до савршенства експресивност балетског тела и учила да се представљају, а не само изводе покрети, и на тај начин потврдила велику изражајну моћ класичног балета. Иако у њеном уметничком раду кореографији не припада посебно место, дала је и нову верзију појединих класичних балета (Ћ. Пуњи, Есмералда; П. И. Чајковски, Лабудово језеро). Њен pas de deux „Дијана и Актеон" у дивертисману балета Есмералда ушао је у стални концертни репертоар многих балерина и првих играча. „Школа Ваганове" живи и развија се у извођачкој и педагошкој пракси њених ученица широм света. Одласком југословенских балетских педагога и играча на усавршавање у Лењинград, у класе које су водиле њене ученице, гостовањем совјетских педагога, играча и кореографа у Југославији, „вагановски" принципи су уграђени у основе професионалног играчког образовања и извођаштва и у нашим школама и позориштима. Методику свога рада изложила је у књизи Основи класичног балета (Лењинград 1934), која је преведена на многе језике (код нас Бг 1949) и доживела више издања. Била је Народни уметник Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (1934) и добитница Државне награде СССР (1946). Лењинградска балетска школа од 1957. носи њено име.

ЛИТЕРАТУРА: А. Я. Ваганова, Статьи, воспоминания, материалы, Ленинград–Москва 1958; Б. М. Богданов Березовски, Агрипина Яковлевна Ваганова, Москва–Ленинград 1959; P. Willis-Aarnio, Agrippina Vaganova (1879–1951), her place in the history of ballet and her impact on the future of classical dance, Lewiston--Queenston–Lampeter 2002.

Љиљана Мишић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)