ГВОЗДАНОВИЋ, Смиља

ГВОЗДАНОВИЋ, Смиља, физичар (Угриновци, код Земуна, 4. VII 1929 -- Абердин, Шкотска, 2. II 2011). Студије физике похађала је на ПМФ у Београду, дипломски рад је радила у нуклеарном Институту „Борис Кидрич" у Винчи, потом на ПМФ дипломирала 1953. Докторску дисертацију одбранила 1970. на Одељењу медицинске физике Универзитета у Лидсу, у Енглеској. Научну каријеру започела је у групи проф. Александра Милојевића, припремајући методе за апсолутна мерења активности радионукида у Винчи, за потребе нуклеарног реактора RA-Винча у изградњи. Почела је развој коинцидентне методе, коју је касније развио Ђ. Бек‑Узаров. Развијена коинцидентна β-γ мерна метода, са 4π проточним пропорционалним бројачем, представљала је Југославију 1964. у једином облику научне сарадње, коју је Југославија имала у току 100 година од потписивања конвенције, са Међународним бироом за тегове и мере у Севру (Француска). Године 1957. ради у одељењу Радиологије на Војној академији у Београду, затим 1958. у Савезној нуклеарној комисији до 1961. када прелази на рад у Институт медицине рада. Од 1965 до 1972. је у Британији, на Универзитету у Лидсу, па у Абердину, као научни сарадник у Одељењу медицинске физике Универзитета у Абердину. У сарадњи са супругом Драгутином, постигла је посебне резултате, примењујући бројаче за мерења радиоактивности у целом телу. Решила је проблеме метаболизма радионуклида елемената: цинка, бакра, гвожђа, као и природног калијума у целом телу човека.

ДЕЛА: коаутор, „The mutual inhibitory effects on their bioavailability of inorganic zinc and iron", Progress in Clinical and Biological Research, 1983, 129; коаутор, „Reduction of radiocaеsium absorption by sheep consuming feed contaminated with fallout from Chernobyl", Veterinary Record, 1988, V/1, 22.

Ђ. Бек-Узаров

ГВОЗДАЦ, село на западној периферији Србије, у Подрињу, на југозападним падинама планине Буковице, уз долину Гвоздачке реке (слив Дрине). На јужној периферији села, уз Дрину је магистрални пут Лозница -- општински центар Бајина Башта (16 км). Село је основано крајем XVIII в. Током друге половине XX в. популација се смањивала. Године 1961. било је 1.062, а 2011. 518 становника од којих су 98,1% били Срби. У пољопривреди је радило 85,3% активног становништва. Насеље је дисперзивног типа на висини од 220 до 850 м. У њему су стара и нова православна црква и четвороразредна основна школа.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

С. Ђ. Стаменковић