ГВАРДИЈСКА ШКОЛА

ГВАРДИЈСКА ШКОЛА, прва војна школа у Кнежевини Србији основана у Пожаревцу 25. IV 1830. Стварање организоване војне оружане снаге и њеног командног кадра започело је у Првом (1804) и Другом српском устанку (1815), али све до оснивања Г. ш., која је припремала будуће официре, за војне вође бирани су виђенији људи и угледни домаћини који су били способни и одважни у борбама с турском војском, а касније младићи из угледнијих српских породица. Право на оснивање војне школе кнез Милош добио је Хатишерифом из 1830. којим је Кнежевина Србија постала вазална држава у оквиру Турске са делимичном унутрашњом аутономијом у области организовања законодавства, економије, школства и војске. Г. ш. је најпре имала 73, да би 1. октобра 1830. било примљено још 76 кадета. Наставни програм био је осмишљен тако да се кадети функционално описмене и добију најопштија војна знања. Настава је трајала током целог дана: пре подне су се учили читање, писање и рачун -- први учитељ био је Илија Мандић, Србин из Војводине, a када се повећао број кадета, ангажован је још један учитељ, Мојсило Јанковић; после подне учио се војни егзерцир -- војну обуку у почетку су држали капетан Илија Момировић и Илија Миленковић, а убрзо је примљен још један, капетан Михаило Павловић. Школа је имала и своје лекаре, Глигорија Рибакова и Ђоку Новаковића. Оснивање Г. ш. представља почетак институционалне организације војног образовања у Србији. Након њеног затварања 25. новембра 1833, кнез Милош је послао у Русију 30 младића да заврше трогодишњу војну школу. По њиховом повратку у Кнежевину Србију у Пожаревцу је 1837. основана Књажеско-сербска војена академија, која је наредне године премештена у Београд, а месец дана касније у Крагујевац.

ЛИТЕРАТУРА: М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије од 1842. године, I, Бг 1897; М. Пршић, „Стварање и развој војног школства у Србији од 1830. до 1919. године", ЗИМС, 1992, 6.

Н. Вујисић Живковић