ГУЗИНА, Ружица

ГУЗИНА, Ружица, правник, универзитетски професор (Трновче код Петровца на Млави, 7. IV 1914 -- Београд, 15. XII 1991). Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1937. Била је запослена у Привилегованој аграрној банци (отпуштена због учешћа у демонстрацијама), централном одбору Савеза синдиката Југославије и Јавном тужилаштву (Београда и НР Србије). За време немачке окупације и рата није била запослена. У звање асистента за предмет Историја државе и права народа ФНРЈ на ПФ у Београду изабрана је 1948. Докторску дисертацију под насловом „Локална управа под Турцима и образовање државне власти у Србији 1815--1830" одбранила је 1953. на истом факултету, где је прошла сва наставна звања до редовног професора (1965). Пензионисана је 1976. Њен научни опус обухвата уџбенике, монографије и чланке из области историје државе и права. Као правни историчар, истакла се истраживачким радом у три научна подручја: кнежина у Србији пре Првог српског устанка и општина у нововековној српској држави (Кнежина и постанак српске буржоаске државе, Бг 1955; Општина у Кнежевини и Краљевини Србији (1804--1839), Бг 1966; Општина у Србији (1839--1918), Бг 1976), политичке и правне установе прве југословенске државе (Историја политичко-правних институција Југославије (1918--1941), Бг 1966), те личност и дело Светозара Марковића („Светозар Марковић и локална самоуправа у Србији", Глас САНУ, 1973, 284, 16).

ДЕЛА: „Историјски осврт на карактер и значај Српског грађанског законика од 1844. године", ИГ, 1949, 2; „Неке савремене оцене идеја и социјалистичког покрета Светозара Марковића", АПФБ, 1971, 1--2;

ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић, „Др Ружица Гузина (1911--1991) (In memoriam)", АПФБ, 1992, 2--3; Р. Марковић, „Сећање на Ружицу Гузину (Поводом петнаестогодишњице смрти)", АПФБ, 2007, 1.

Р. Марковић