ГУЉЕВИЧ, Всеволд Константинович

ГУЉЕВИЧ, Всеволд Константинович, сликар, илустратор, цртач стрипова (Сокол, Пољска, 21. XII 1903 -- Њујорк, 11. III 1964). Након завршеног Кримског кадетског корпуса у Стрнишчу код Птуја 1922, уписао се у Николајевску војну академију у банатској Белој Цркви. Као сликар образовао се самостално, али је крајем 30-их година у Београду похађао курсеве у атељеу Паје Јовановића. Крајем 20-их година са сликаром Малишкиним бавио се живописањем православних храмова у Славонији. Године 1936. доселио се из Брчког у Београд. Успоставио је сарадњу са Војним музејом, у којем је убрзо добио стално запослење. За Војни музеј урадио је серију од 60 акварела на којима је приказан историјат униформи од доласка Јужних Словена на Балкан до данашњих дана. Тих година радио је портрете неколико југословенских генерала, међу којима и Милана Недића. Међутим, ови портрети, као и уља Бој на Косову и Милош Обилић, нису сачувани. Од његових слика сачувана су само четири портрета из 1939. и 1940: Вожд Карађорђе, Милош Обреновић, Краљ Петар I и Краљ Александар I. Према његовим нацртима штампано је неколико серија поштанских марака (серија у корист војних инвалида и марка са ликом Милоша Обилића). За време окупације бавио се илустрацијом и стрипом. У Малом забавнику Драгољуба Прљинчевића, од децембра 1943. до краја септембра 1944, креирао је четири стрипа: Мач судбине, Нибелунзи, Брегови у пламену и Грозни Џек, од којих је само последњи завршен. Сви су рађени у реалистичком маниру и сви плене како изванредним цртачким решењима тако и аутентичношћу костима, оружја и униформи. Током окупације учествовао је на антимасонској и антикомунистичкој изложби. Поводом тих изложби Пошта Србије издала је две серије марака по његовим нацртима. Године 1944. са породицом се преко Осијека евакуисао у Беч. Од 1945. до 1949. боравили су у избегличком логору у Салцбургу. У Аустрији је радио као илустратор у једној католичкој издавачкој кући. Децембра 1949. породица је имигрирала у САД и настанила се у Њујорку. За једну католичку издавачку кућу илустровао је молитвенике и разгледнице све до 1962. када се разболео и потом преминуо.

ИЗВОР: Историјски архив Београда, Картон житеља града Београда Всеволда Гуљевића.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Дабић, Руски уметници емигранти у Војном музеју, Бг 1996; З. Зупан, „Руски емигранти у српском стрипу, Всеволд Гуљевич", Књижевна реч, 1998, 503; А. Арсењев, Всеволд Константинович Гуљевич (рукопис), Н. Сад 1999; О. Л. Лейкинд, К. В. Махров, Д. Я. Северюхин, Художники русского зарубежья. 1917--1939. Биографический словарь, СПб 1999.

З. Зупан