ГУЈИНА ТРАВА

ГУЈИНА ТРАВА (Silybum marianum), бадељ, једногодишња или двогодишња зељаста биљка из породице главочика (Compositae). Стабло им је високо до 150 цм, голо или незнатно паучинасто длакаво. Доњи листови су велики, сакупљени у розету, голи, перасто издељени по ивицама, са бодљама и бледожутом нерватуром; листови стабла су мањи, седећи, обавијају стабло, на ободу са бодљама. Цветови цевасти, пурпурни, сакупљени у вршну главицу дијаметра 2,5--4 цм, обавијени брактејама које се завршавају бодљама дугачким 2--5 цм. Плод је сјајна и црна ахенија са беличастим тачкама и папусом дугачким 15--20 мм. Расте на рудералним местима, поред путева и на обрадивим површинама. Од природе је распрострањена у Медитерану и југозападној Европи, али као често гајена украсна и лековита биљка задивљала је у већем делу Европе. Унета је у Северну Америку, Аустралију, Нови Зеланд, Аргентину одакле се као гајена биљка раширила по рудералним и сегеталним стаништима. Г. је од давнина позната као лековита биљка. Користе се флаваоноидни деривати, пре свега силамарин који се налази у љусци семена (ахеније). Користи се као хепатопротективно средство у профилакси и терапији, а у народној медицини још и као средство против напада жучи, и шећерне болести.

ЛИТЕРАТУРА: М. Сарић. (ур.), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Бр.анка Стевановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)