ГУДОВАЦ

ГУДОВАЦ, село у Хрватској, у Бјеловарско-билогорској жупанији, 7 км југозападно од Бјеловара, изграђено на јужним обронцима Билогоре, уз речицу Плавницу, на 110--120 м н.в. Настало је стихијском градњом уз сеоске путеве и има радијалан распоред улица. Досељавање Срба у Г. почиње после организовања Војне крајине 1542. Г. је 1771. имао 379 становника, од којих је 251 било православне вере. Матичне књиге уведене су 1767. Године 1850. село је имало 584 становника, од којих је 71,6% било православне вере. Домаће усташе (заштитари) стрељали су 28. IV 1941. део српског становништва и демолирали храм. Г. је 1948. имао 1.260 становника, од којих само 14,7% Срба. Пре грађанског рата 1991--1993. у селу је било 65, а 2001. 16 Срба. После II светског рата православна црква је обновљена, а жртвама фашизма подигнут је споменик 1955 (рад В. Бакића). Касније су споменик и кости пренети на место стратишта, на сајмишту поред реке Плавнице, где су октобра 1991. срушени. Храм је демолиран.

М.ирко Грчић

Први подаци о насељавању православних Срба у Г. и села у околини потичу из 1597--1600, када су аустријски војни заповедници извршили пресељавање из турских делова Славоније, али је досељавања и мешања становништва било и касније, крајем XVII и почетком XVIII в. Подаци о постојању православне цркве у селу датирају с почетка XVIII в., а „поп у Гудовцу" помиње се 1720. У парохији је 1732. било 200 православних кућа са парохом Гаврилом Вучетићем на челу, као и парохијска, вероватно дрвена црква св. Петра и Павла. Током XVIII в. у селу је подигнута зидана црква, која је 1808. обновљена заједно са звоником. Крајем XVIII в. гудовачка парохија прикључена је новооснованој парохији у Бјеловару. Црква је генерално обновљена и поново освећена 1980. Једноставна једнобродна грађевина са тространом апсидом, интегрисаним звоником на западу и бочним испустима на фасадама у облику уских и високих контрафора, данас је запуштена. У гудовачку цркву је почетком XX в. из цркве у Великим Средицама премештен иконостас Јована Четиревића Грабована, који је 90-их година демонтиран и пренет у храм Св. Тројице у Бјеловару. Стари иконостас из Г. премештен је у филијалну цркву Св. Николе у Каблу. Приликом монтирања у Г. Грабованов иконостас је обновљен, о чему је сведочио и запис испод иконе арханђела на северним дверима. Црква се због лошег грађевинског стања урушила 2012, при чему је потпуно нестала западна половина објекта са звоником. Недалеко од цркве налази се спомен-гробље подигнуто 1955, на коjeм су сахрањени остаци тела 195 Срба које су 28. IV 1941. убиле усташе. Стратиште је било обележено бронзаном статуом свезаног човека вајара Војина Бакића. Спомен-костурница је оскрнављена и готово уништена, а Бакићев споменик потпуно разорен минирањем у току рата у Хрватској 1991--1995.

А.лександра Кучековић

ИЗВОРИ: Музеј СПЦ; СЗС, Попис становништва, 1991; ДЗС РХ, Попис становништва, кућанстава и станова, 2001, 2011; Насеља и становништво РХ 1857--2001, Зг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; З. Maковић, „Сотонски обрачун с прошлошћу", Cicero, 1999, 5; Рушење антифашистичких споменика у Хрватској: 1990--2000, Зг 2002; М. Бјеловитић, И. Јарић, Гудовац 1941 -- да се не заборави, Бл 2002; Енциклопедија православља, I, Бг 2002; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Н. Сад 2013.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)