ГУЋ ШЋЕКИЋ, Марија

ГУЋ ШЋЕКИЋ, Марија, биолог, научни саветник, универзитетски професор (Београд, 29. III 1949). На Природно-математичком факултету у Београду (Група за биологију) дипломирала 1971. Од 1972. запослена у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић" у Београду, на Одељењу за генетику. Последипломске студије на групи Биологија, смер Генетика, на ПМФ, завршила 1975. У периоду 1976--1977. и више пута у току 1980. боравила у лабораторији проф. Mери Лион у Одељењу за радиобиологију Центра за медицинска истраживања (Харвел, Дидкот), као и на Универзитету у Кембриџу у Енглеској, где започиње експериментални рад из области инактивације X хромозома код сисара. Докторирала 1980, а резултате дисертације публикује у најпознатијем међународном часопису Nature. Од 1981. ради као истраживач-сарадник, а 1982. изабрана у звање научног сарадника. Од 1984. ради у Лабораторији за медицинску генетику Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић" у Београду. Од 1990, када је изабрана у звање доцента на Биолошком факултету у Београду, анагажована је као наставник за ужу научну област Медицинска генетика на истом факултету. За начелника Лабораторије за медицинску генетику Института изабрана је 1991, а у звање вишег научног сарадника 1992. У звање редовног професора изабрана је 2011, а 2013. у звање научног саветника. Руководила истраживањима која се односе на процесе диференцирања пола, сензитивности хуманог генома, као и на рано пренатално и постанатално откривање хромозомских аберација. Први пут у нашој земљи, 1996, уводи примену молекуларних метода у рутинску дијагностику моногенских наследних болести, као што су цистична фиброза, Душенова/Бекерова мускуларна дистрофија итд. У лабораторији којом руководи у току следећих година уводи примену молекуларних метода у дијагностици неуробластома, леукемија, хемофилије А, као и болести хромозомске нестабилности (Фанконијева анемија, Нијмеген лом синдром итд.), која се за целу Србију ради једино у овој лабораторији. Интензивно ради у Генетичком саветовалишту ове дечје установе, које је, као прво у нашој земљи, основано 1991. у циљу превенције рађања деце с тешким наследним болестима. Захваљујући свом успешном научном раду који је препознат и ван граница наше земље, 1998. је изабрана за званичног представника Србије у Европској асоцијацији цитогенетичара и ту функцију је обављала све до краја свог радног стажа. У периоду 2003--2005. учествује на међународном појекту ECARUCA (European Cytogeneticists Association-Register of Unbalanced Chromosome Aberrations), као координатор овог пројекта за Србију. Ангажована је и као предавач из Медицинске генетике на специјалистичким студијама из Педијатрије на Медицинском факултету, а учествовала је и у едукацији лекара у периоду 1997--2004.

ДЕЛА: и H. M. Kaufman, M. Lyon, „X chromosome inactivation in diploid parthenogenetic mouse embrios", Nature, 1978, 271(5645); коаутор, „Intersticial deletion of 11q.", Journal of Medical Genetics, 1989, 26, 3; коаутор, „Tetraploidy in a 26-month-old girl (cytogenetic and molecular studies)", Clinical Genetics, 2002, 61, 1.

М. Анђелковић