ГУБАР
ГУБАР (Lymantria dispar), представник породице губара (Lymantridae) из реда лептира (Lepidoptera). Наш је најштетнији инсекат. На целом природном ареалу и Палеарктику, као и на новоосвојеном у Северној Америци, г. има једногодишњу генерацију. Лептири се роје крајем јуна и током целог јула, а одмах су полно зрели. И поред тога што имају добро развијена крила, женке не лете, а мало се и крећу, вероватно због знатне величине и тежине трбуха. Мужјаци добро лете и активни су током 24 сата, али су ипак најактивнији током ноћи. Помоћу добро развијеног чула мириса лако проналазе женке чије жлезде на крају трбуха производе специфичан мирис. После парења, женка одмах полаже јаја у гомилици, а свако положено јаје облаже длачицама са трбуха. У једном јајном леглу женка положи од 100 до 1.200 јаја, у зависности од градационе фазе популације г. У стадијуму јајета г. презимљава, а у пролеће, обично почетком априла, јављају се гусенице. Младе гусенице остају на површини јајног легла десетак дана, а потом одлазе у крошње стабала и не узимају храну још око недељу дана. Ако у том периоду дува ветар, младе, длакаве гусенице могу бити однете, некада и до 20 км далеко од места где су се испилиле. Тек тада, дакле око 15 дана од пиљења, гусенице почињу са исхраном. Развиће им траје око два месеца и за то време се пресвлаче четири или пет пута. Када заврше развиће (обично средином јуна), паучинастим нитима повезују неколико листова и прелазе у стадијум лутке, да би се крајем јуна и током јула појавили лептири нове генерације. Г. је штетан у стадијуму гусенице, које се хране асимилационим и репродуктивним органима готово свих врста шумског лишћарског и четинарског дрвећа (изузев јасена), жбуња и воћака, ратарских и повртарских култура и украсних биљака.
Г. је градогена врста, чија пренамножења најчешће настају у одраслим шумским састојинама. Гусеницама г. највише одговарају чисте храстове шуме, посебно цера, те у њима најчешће и настају пренамножења (градације). Градације г. трају 4--5 година и до сада их је било више пута у нашој земљи. У периоду после II светског рата градације су биле 1945--1950, 1953--1956, 1963--1967, 1995--1999, 2004--2007. и 2011-- 2015. У овим градацијама под голобрстом се налазило на стотине хиљада хектара шума (лишћара и четинара) и милиони стабала воћака, ратарских култура и украсних биљака.
Г. је типична физиолошка штеточина. Голобрст од његових гусеница изазива снажан физиолошки стрес за биљку, која мора да у истој вегетационој години формира ново лишће. Услед тога стабло физиолошки слаби, што се одражава на повећану опасност да буде нападнуто од секундарних штетних фактора. Наравно, услед тога долази и до смањења прираста, као и до изостанка урода семена, не само у години голобрста, него и у неколико наредних. Израчунато је да се после голобрста прираст смањује за 30--70%. Установљено је, такође, да сваки нови голобрст изазива веће губитке у прирасту од претходног, што значи да узастопни голобрсти имају кумулативно деловање на прираст и урод семена, као и на физиолошку кондицију стабала. После голобрста који се догоди једном, обично не долази до сушења стабала. Суше се евентуално само потиштена стабла. Међутим, ако се голобрст понови два, три или више пута узастопно, долази до знатног интензивирања процеса сушења стабала, проређивања и девастација нападнутих шума.
С обзиром на чињеницу да је г. једна од наших најштетнијих шумских врста, његовом сузбијању мора се посветити посебна и дужна пажња. За сузбијање г. на располагању стоје превентивне и репресивне мере. Од превентивних мера најважније је добро функционисање државне Извештајно-прогнозне службе заштите шума чији је задатак да перманентно прати динамику популација г. и да на време упозори надлежне органе да предстоји опасност од пренамножења г. Од почетка градације до њене кулминације, када настају катастрофалне штете, протекне 3--4 године. Зато је изузетно важно да Извештајно-прогнозна служба установи почетак градације јер је тада најлакше спречити даље намножавање г. уз утрошак минималних новчаних средстава. Ако се намножавање г. тада не заустави и ако се дочека кулминација градације, тада су потребна изузетно велика новчана средства да се градација г. заустави. Од репресивних (директних) мера г. је могуће сузбијати механички сакупљањем и уништавањем јајних легала током јесени, зиме и раног пролећа. Наравно, ова мера сузбијања долази у обзир само на почетку градације, када има до око 100 јајних легала на једном хектару. Ако је број легала по хектару шуме већи, у обзир долази само авиосузбијање помоћу биотехничких и биолошких инсектицида. Примена биолошких инсектицида на бази бактерије Bacillus thuringiensis var kurstaki данас је еколошки потпуно оправдан начин сузбијања, не само гусеница г., него и гусеница других врста дефолијатора наших шума.
ЛИТЕРАТУРА: Д. Хаџистевић, Д. Томић, „Резултати сузбијања губара на подручју источне Србије у 1954. години", Заштита биља, 1955, 29; К. Васић, „Паразитске Hymenoptera губара", Заштита биља, 1957, 41--42; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2015.
Љ.убодраг Михајловић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)