ГРУЖАНСКИ БАСЕН

ГРУЖАНСКИ БАСЕН, геоморфолошка целина на простору једне од међупланинских депресија западног дела централне Србије, која има правац пружања север-северозапад--југ-југоисток у Горњој Гружи, односно скоро север--југ у Доњој Гружи. Источни обод чине Гледићке планине (јурско-кредне формације), а са запада је омеђен већим бројем вулканских висова (Котленик и др.). У свим правцима, изузев у источном, повезан је са суседним терцијарним басенима: на северу са крагујевачким, на северозападу са горњомилановачким, и на југу са чачанско-краљевачким (или западноморавским). У геоморфолошком смислу, може се поделити на горњогружански и доњогружански басен. У времену старијих одељака миоценске епохе овај терен је био део сложеног језерског система (у геодинамичком смислу), када су суседна језера била у међусобној вези, а затим се та веза прекинула.

У стратиграфском погледу басен није довољно проучен. Испуњен је махом кластитима, лапорцима и шареном формацијом кластита вулканогено-седиментног карактера. По суперпозицији су издвојена три литостратиграфска члана или серије. Најстарија, шарена серија откривена је у ободним деловима басена. Изграђена је од црвених пешчара и конгломерата, сивих, чврстих пешчара, сивобелих туфова и туфита, лапораца, услојених кречњака и битуминозних шкриљаца са танким прослојцима угља. Млађа серија је трансгресивно постављена у односу на претходну, а изграђена је од конгломерата, пешчара, туфова, туфита, жутозелених и шарених пескова, те лапораца са танким прослојцима угља. Седименти ове серије откривени су више у ободним деловима басена. Добро откривени изданци ових творевина могу се наћи у Доњој Гружи око села Чукојевца, Стубола, Раванице, Годанице и др. Конкордантно преко претходне, лежи формација фосилоносних прозостенијско-конгеријских слојева која се простире долином реке Груже и на западном подножју и падинама Гледићких планина. У литолошком погледу садржи кречњаке, пешчаре, лапорце, глине и мање појаве угља. Садржи и остатке слатководне фосилне фауне, претежно родова конгерија, прозостенија, меланопсиса и др. Наласци језерске фауне мекушаца познати су како у јужном тако и у северном делу басена. Прозостенијско-конгеријска фауна је врло слична, као и у чачанско-краљевачком или у крагујевачком басену.

Поред фосилних мекушаца и микрофауне остракода, из млађе формације миоцена Груже познати су и остаци фосилних сисара. То су Hyotherium sommeringi (Вучковица, тунел), затим сурлаши Mastodon (Bunolophodon) angustidens (Гривац), Dinotherium sp. (Чукојевац--Раваница). На источном ободу језерског миоцена Г. б. уз кредне седименте налази се и познато лежиште гипса и анхидрита код села Липнице, североисточно од Груже. На основу савремених схватања о језерском неогену Србије, седименти гружанског језерског басена изграђени су од творевина старијих одељака миоцена (доњи миоцен, до границе са средњим миоценом).

ЛИТЕРАТУРА: М. Илић, Ј. Шкерљ, „Лежиште гипса код Груже", Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања, 1958, 14; Р. Поповић, М. Новковић, „Доњеконгеријске наслаге слатководних басена Западне Мораве и Груже са освртом на старост угљених слојева", Весник Завода за геологију и геофизику, истраживања, Сер. А., 1966/67, 24/25; Ј. Обрадовић, Н. Васић, „Језерски басени у неогену Србије", Глас САНУ, 2007, 662.

С. Кнежевић