ГРУПЧЕВИЋ, Коста

ГРУПЧЕВИЋ, Коста, национални и културни радник (Охрид, 1848 -- Цариград, 3. II 1907). Школовао се на грчком језику до своје 16. године, када се уз очеву помоћ отиснуо у свет. Преко Румуније је стигао у Беч, а потом се преко Трста вратио у Турску, где је са својим братом отворио ћурчијску радњу у којој се могла читати и страна штампа. Родно место је напустио 1885. због сукоба са Турцима, па се убрзо нашао међу егзархистима у Софији. Наредне године је у Београду од М. Гарашанина добио инструкције за сузбијање бугарског утицаја у Македонији. На путу за Цариград 1886. Бугари су га ухапсили као руског шпијуна, али је на инсистирање српског и руског посланика пуштен, уз обавезу да се јавља полицији. Преко Софије и Румуније 1887. побегао је за Цариград и ставио се на располагање Ст. Новаковићу. Његове честе посете српском посланству и велик утицај у Патријаршији изазивали су подозрење Турака. Као заговорник македонске индивидуалности пропагирао је штампање уџбеника на македонском. Током 1887. безуспешно је молио везира и султана да омогуће штампање Македонског гласа. Превео је буквар на македонски (1888), а наредне године израдио календарски део Голуба. Од 1892. руководио је цариградском Централном српском књижницом за снабдевање српских књижара у Турској. Наредне три године био је професор грчког у цариградској гимназији и преводилац при српском посланству. Године 1895. постао је администратор српског недељника Цариградски гласник и његов власник до 1907. У Цариграду је провео 20 година и умро у сиромаштву. Важио је за побожног словенофила, а одликован је орденом Св. Саве, Крста Божјег гроба, Даниловим орденом и султановим Орденом Меџедије III реда.

ДЕЛА: О Охриду и Охридском језеру, Цариград 1900; „Солунски, прилепски, охридски, скопски, битољски и пр. Словени", Зорница, 48, s. a.

ИЗВОР: М. Ф. Петровић, Документа о рашкој области 1890--1899, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 1907, 1083; П. А. Митропан, Први интелектуалци на Југу: Коста Групчевић, Ск 1936; К. Џамбазовски, Културно-општествените врски на Македонците со Србија во текот на XIX век, Ск 1960; Д. Ташковски, Рађање македонске нације, Бг 1969; Љ. Доклестић, Српско-македонските односи во 19 века до 1897, Ск 1974.

В. Јовановић