ГРУЛОВИЋ, Аћим

ГРУЛОВИЋ, Аћим, политички радник, пуковник (Бешка, Срем, 3. IX 1898 − Београд, 23. XII 1948). У Алексинцу 1920. завршио шумарски курс, у Београду 1926. двогодишњу трговачку школу и до 1930. још четири разреда гимназије. Под утицајем Групе пелагићеваца почео се занимати за раднички покрет у којем је активно пропагирао идеје КПЈ (1919−1921). По забрани и преласку КПЈ у илегалност, тежиште политичке активности пренео је на синдикални рад. На општинским изборима 1927. био је кандидат за Сремскомитровачки срез на листи Савеза радника и сељака, иза које је стајала КПЈ. Ангажовао се на стварању Народног фронта (1936. кроз Јединствену радничку партију, а 1938. преко Странке радног народа) и постао један од водећих активиста борбе против фашизма. Члан КПЈ постао је 1938, а убрзо и члан Месног и Среског комитета у Сремској Митровици. Иницирао је оснивање ОK КПЈ за Срем и био му секретар (1940). Учествовао је у раду Шесте покрајинске конференције КПЈ за Војводину, на којој је изабран за члана ПK и делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ у Загребу (1940). Други светски рат провео је у Срему, где је као секретар ОK КПЈ радио на припремању и подизању устанка, стварању партизанских одреда, борби против покрштавања Срба, ослобађању робијаша из сремскомитровачке казнионе, спречавању Павелићеве мобилизације, борби за жетву 1942, одржавању Окружног партијског саветовања у Новим Карловцима децембра 1942. Године 1943. изабран је за члана обновљеног ПК КПЈ за Војводину и команданта тек основаног Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Именован је за већника Другог заседања АВНОЈ у Јајцу, на које због рђавих околности није стигао. У ослобођеној Војводини постављен је за начелника Штаба Војне управе за Банат, Бачку и Барању, а после њеног укидања за потпредседника Главног НОО Војводине, потом повереника за трговину и снабдевање Народне скупштине АПВ. Биран за већника Трећег заседања АВНОЈ-а у Београду, августа 1945, те именован за члана његовог финансијског одбора. Био је председник Уставотворне скупштине Србије, а после доношења Устава 1947. председник Народне скупштине НР Србије до децембра 1948, када се тешко разболео. Имао је чин пуковника ЈНА. Одликован је Орденом братства и јединства са златним венцем.

ИЗВОРИ: „Окружни комитет КПЈ за Војводину 1941−1943", Грађа за историју Војводине, 10, Н. Сад -- Ср. Карловци 1975; „Окружни комитети КПЈ за Војводину 1944−1945", Грађа за историју Војводине, 11, Н. Сад -- Ср. Карловци 1978.

ЛИТЕРАТУРА: Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941−1945, I, Бг 1980; Војводина у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији 1941−1945, Н. Сад 1984.

Ј. Попов