ГРУЈОВИЋ, Михаило (Филиповић)

ГРУЈОВИЋ, Михаило (Филиповић), секретар Правитељствујушчег совјета, председник суда, трговац (Рума, око 1780 -- Крагујевац, 2. I 1842). Отац Живко био је ћурчија, а старији брат Теодор Филиповић (Божидар Грујовић). Ради даљег школовања отишао је у Харков код брата и ту се 1804. прикључио устаничкој делегацији на путу ка Петрограду. Пре доласка у Србију, с братом је свратио у Сремске Кaрловце, где су обојица променила презиме у Грујовић. Прешао је у Србију 1805. и постао судски практикант и писар у Совјету, а радио је и као тумач. После братове смрти постао је секретар Правитељствујушчег совјета 1807. Карађорђе га је именовао за секретара српске делегације за разговор са Русима 1808. у Букурешту. Идеју о стварању попечитељства дао је Михаило, и радио је на томе да се ограничи утицај Совјета и Скупштине. Према Карађорђевој жељи 1811. написао је „Уставна акта" којима се сужавала власт устаничких војвода. Заузимао се код Карађорђа за милост према Милошу Обреновићу, који се приклонио Карађорђевим противницима. Као члан делегације ишао је у Букурешт на преговоре са Кутузовим, а касније и са руским царем у Русију 1812. Под руским притиском отпуштен је с места секретара Совјета 1812, да би касније поново био примљен у службу. Залагао се за самосталну Србију. Руси су га оптуживали да је франкофил и антируски расположен. Повремено је био Карађорђев лични писар и писмоноша. После слома устанка пребегао је 1813. у Земун. Са собом је понео документа Првог српског устанка које су му аустријске власти заплениле, а касније један део вратиле. У Сремским Карловцима био је Карађорђев писар и изасланик у Бечу (1814), али је његова мисија претрпела неуспех. У Нови Сад је дошао 1814, а 1816. се настанио у Ади где се бавио трговином. Имао је велик утицај на Карађорђа и био је с њим у контакту и после слома устанка. Залагао се за његов повратак у Србију, а сам се вратио 1834. Радио је у судству и био је члан Народног суда у Београду, Окружног суда у Зајечару (1834), Савета (1836--1838) и председник Окружног суда у Крагујевцу (1840--1842). Краће време био је и кнежев саветник у Крагујевцу (1836).

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Бг 1924; М. Кићовић, Јован Хаџић, Н. Сад 1930; М. Ристић, „Михаило Филиповић--Грујовић", ИГ, 1954, 3; З. Ранковић (ур.), Лексикон ваљевског краја, 1/4, Ва 1997; Р. Љушић, Вожд Карађорђе, Бг 2003; Л. Арсенијевић Баталака, Живот и прикљученија Карађорђа, Бг 2004; С. Гавриловић, Војводина и Србија у време Првог српског устанка, Н. Сад 2004; В. Стојанчевић, Србија и српски народ у време Првог српског устанка, Н. Сад 2004.

А. Новаков