Прескочи до главног садржаја

ГРУЈИЋ, Стеван

ГРУЈИЋ, Стеван, мајор, професор, војни писац (Крагујевац, 11. II 1849 -- Београд, 7. III 1893). Завршио је пет разреда гимназије у Крагујевцу 1866, Војну академију 1872. и Ђенералштабну припрему 1882. У Првом српско-турском рату учествовао је као командир 3. пољске батерије Шумадијске дивизије у бојевима на Бабиној глави, код Беле Паланке, на Великом Извору, Лубници и Грљану, а у Другом као командир 7. батерије Шумадијске артиљеријске бригаде у бојевима код Беле Паланке, Пирота и Ниша. У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Шумадијске дивизије, дошао у сукоб због стручних питања са командантом дивизије, који га је отерао из дивизије и касније покренуо судски поступак против њега. Пошто је поднео оставку на службу у војсци 1886, постао је редовни професор из предмета Географија и Војна статистика у Војној академији (од 1888. до смрти; Географија, Бг 1890; Статистика држава Балканског полуострва, I--III, Бг 1890--1891; Статистика држава суседних Балканском полуострву, IV, Бг 1891). Од 1891. био је члан Статистичког одељења Министарства народне привреде. Почео је да објављује стручне чланке у Ратнику од првог броја, а посебно се бавио топографијом (Једанаест предавања из војне топографије, Бг 1886; Један пример топометријског рада, Бг 1886). Преводио је са француског, немачког и бугарског. Примио је седам одликовања, од којих су највиша Таковски крст IV реда, Таковски крст са мачевима V реда и аустријски Орден Витешког крста.

ДЕЛА: Основи савремене артиљеријске тактике, Бг 1877; Турска артиљерија у мају 1877, Бг 1877; Војно географске црте горње Нишаве, Бг 1882; Ручна књига за артиљеријске официре, XVII, Бг 1882; Рашка и њено непосредно суседство, узето са географског и војног гледишта, Бг 1886; Сливница, Бг 1887.

ЛИТЕРАТУРА: „Распореди и ранглисте официра и војних чиновника: 1861--1885", СВЛ, 1881--1893; В. Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата, I--II, Бг 1908; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925.

В. Иветић