ГРУЈИЋ, Пантелија Панта

ГРУЈИЋ, Пантелија Панта, дивизијски генерал (Смедерево, 2. VIII 1866 -- Београд, 14. IV 1958). Био је питомац 21. класе Ниже школе Војне академије 1888--1891. Унапређен је у чин поручника 1894, капетана 1897, капетана I класе 1899, мајора 1903, потпуковника 1910, пуковника 1913, генерала 1918. У мирно доба био је на дужностима командира вода и чете до 1902, када је постављен за команданта 2. батаљона 12. пука у Крушевцу. Од 1908. био је командант 2. батаљона 8. пука у Београду, те помоћник команданта 18. пука. Од априла 1911. до јула 1914. био је командант 9. пука у Пожаревцу. После I светског рата био је командант Моравске дивизијске области у Нишу, од маја 1919. командант Банатских трупа у време напетости око разграничења са Румунијом, а од августа 1919. командант Осјечке дивизијске области. Одређен је октобра 1921. за команданта ратне Осјечке дивизијске области за акцију против Мађарске поводом покушаја Карла Хабзбуршког да се врати на престо. Од новембра 1921. био је командант Дунавске дивизијске области у Београду, а од 1922. председник Војно-дисциплинског суда, поред редовне дужности. Од 1922. командант места у Београду, поред редовне дужности, 1922--1923. командант III армијске области у Скопљу, а потом инспектор Пешадије и председник Ремонтско-коморског фонда. Пензионисан 1927. Сарађивао је у Војном веснику 1927. У ратовима 1912--1913. и у I светском рату до априла 1915. био је командант 9. пешадијског пука I позива Дунавске дивизије. Командовао је пуком на Куманову, Брегалници, у Срему, на Мачковом камену, код Градишта. Од априла 1915. био је командант Браничевског одреда. Командовао је у одступним борбама код Пожаревца, Петровца, Деспотовца, на Јастрепцу, на Топчанским висовима, код Пећи и Скадра. Од фебруара до децембра 1916. био је помоћник команданта Дунавске дивизије, од јануара 1917. до маја 1919. командант Моравске дивизије са којом је учествовао у пробоју Солунског фронта и јесењој офанзиви 1918. Његове јединице учествовале су у ослобађању Баната. Одликован је са 18 одликовања међу којима Карађорђевом звездом са мачевима IV и III реда, Орденом белог орла са мачевима II степена, Св. Саве I реда, Легијом части IV и III реда. Г. је био ујак и старатељ чувеног устаничког вође Косте Војиновића.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије 1893--1912; СВЛ, 1902--1914, 1919--1927.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица 75. годишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; М. Д. Лазаревић, Наши ратови за ослобођење и уједињење. Српско-турски рат 1912. године, Бг 1929; Српско-бугарски рат 1913. године, Бг 1934; А. Митровић, Устаничке борбе у Србији 1916--1918, Бг 1987; М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС 1918--1921, Бг 1988; Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

М. Бјелајац