ГРУЈИЋ, Ника Огњан

ГРУЈИЋ, Ника Огњан, педагог, писац, јавни радник (Сомбор, 4. IV 1842 -- Сомбор, 13. II 1892). Радио је као учитељ у Сомбору (1861--1865), као привремени помоћник професора Учитељске школе (1865--1866), а затим као наставник рачуна, геометрије, земљописа и повеснице у Вишој девојачкој школи (1875--1892). Пратио је развој педагошких наука и у настави примењивао модерне методе, а о томе објављивао чланке из педагогије у Школском листу (1866). Писао патриотске и љубавне песме, приповетке, романе, критике, чланке, утуке. Бавио се и посрбљавањем дела страних писаца, а из збирке приповедака Хелмута Шмида са немачког је посрбио и објавио као посебну књигу Две приповетке (Со 1867). Роман који је Јавор одбио да штампа због преобимности у његовој заоставштини није пронађен. Учествовао у покретању дечјег листа Голуб (1879) и недељних листова Родољуб (1880) и Бачванин (1884), чији је био уредник 1884--1892. Крштено име било му је Никола, а потписивао се често псеудонимима: Огњан, Милун и др. Био је музички образован. Основао је дечји хор (1862), Сомборску српску певачку дружину (1864), чији је био бесплатни хоровођа (1879--1891), композитор песама и писац приказа концерата. Основао је још два хора: хор дружине Венац (1866) и хор Сомборског шаховског друштва (1867). У политици је до краја живота био ватрени следбеник Светозара Милетића и противник патријарха Анђелића, насупрот своме брату др Јовану Јоти. Варошки одборник био је 1861, а посланик на народно-црквеном сабору 1881. и 1882. Као перовођа Српске народне слободоумне странке бележио је занимљиве дискусије са састанака клуба и објавио их. Био је перовођа Српске православне црквене општине, секретар Српске читаонице, у више наврата председник учитељских зборова и помагао удруживање занатлија у задруге.

ДЕЛО: Њу су оптужили, Н. Сад 1873.

ИЗВОР: Каталог књига на језицима југословенских народа, 1519--1867, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Плавшић, Монографија Читаонице Лаза Костић у Сомбору 1845--1960, Со 1961; 200 година образовања учитеља у Сомбору 1778--1978, Со 1978; А. Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Н. Сад 1996.

М. Бујас