ГРУБИЋ

ГРУБИЋ, Милан, педагог, биолог, професор (Ћуковац код Лудбрега, Хрватска, 2. VIII 1901 -- Загреб, 29. I 1983). Вишу педагошку школу завршио 1933. у Београду (група биологија и хемија), а 1938. и Филозофски факултет на педагошкој групи предмета. У I светском рату избачен је из средње школе због просрпских политичких ставова. Као учитељ службовао 1925--1933. у Малој Вашици, Сурчину и Чалми (Срем). Од 1933. до 1947. радио као наставник у Ердевику, Кули, Илоку, Грубишном Пољу и Вирју. За време службовања у Илоку био је и срески школски надзорник (1938--1941). Више месеци био је интерниран у логору за Србе у Бјеловару, одакле је избављен 1942. Од 1943. до краја II светског рата као илегалац је био сарадник НOП у Подравини. После ослобођења, 1947, постављен је за инспектора Министарства просвете за средње школе у Загребу. Од 1949. био је професор Више педагошке школе и Педагошке академије у Загребу као предавач Методике наставе биологије и хемије све до 1966, када је пензионисан. Био је члан Педагошко-књижевног збора у Загребу и његов председник 1952/53. Залагао се да се настава биологије и других природних наука заснива на знањима стеченим непосредним истраживањима у природи, као и разумевањем појава и процеса на примерима из свакодневног живота. Инсистирао је на што активнијем ангажовању ученика у наставном процесу, сматрајући да практична настава обезбеђује развитак радних навика, креативност ученика и повећано интересовање за природне науке, што савремена педагогијa сматра императивом за успешност у процесу учења (Ботаничке екскурзије у шуме, воде -- мора и планине, Зг 1955; Ботаничке екскурзије у поља, ливаде, воћњаке и винограде, Зг 1955). Своја педагошка уверења практично је применио у пројекту и изради оригиналног „микроскопа с воденим сочивима", којем као објективи служе водене капи (Микроскоп са воденим лећама, Зг 1952). Овај микроскоп је, у најједноставнијој форми, сваки ученик могао и сам да направи код куће. Педагошке идеје, искуства из праксе и иновације публиковао је у Методици наставе познавања природе и биологије (Зг 1963), десетинама стручних књига и многобројним чланцима у стручним часописима. Ови радови су били незаобилазна педагошко-дидактичка литература у школама на готово целом подручју бивше СФРЈ. Књиге су му превођене на македонски, мађарски и албански језик, а неки од чланака објављени су на немачком и француском језику. Добитник је Ордена рада другог реда (СФРЈ, 1952), награде „Иван Филиповић" (1969) и Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима (СФРЈ, 1971).

ДЕЛА: Рад природословне групе преко школских празника, Зг 1948; Школски врт у служби природњачке наставе, Зг 1951; Упознавање микроорганизама, Зг 1955; Минерали и тло, Зг 1960.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Марковац (ур.), Педагошка академија, Зг 1971; В. Павичић, „Милан Грубић", Педагошки рад, 1983, 38, 1--2.

М. Карас