Прескочи до главног садржаја

ГРОЗДАНОВИЋ, Сава

ГРОЗДАНОВИЋ, Сава, одбојкашки тренер (Јелашница код Ниша, 23. XI 1925). Одбојком почео да се бави 1947. у Радничком из Београда, али је врло брзо постао тренер. С целом екипом је 1948. приступио београдском Железничару у којем је водио све селекције до 1958. када је преузео одбојкашице Црвене звезде, али је остао тренер одбојкаша Железничара. У оба клуба је радио до 1960. када је постао тренер одбојкашица Партизана и с њима освојио првенство исте године. Све време је радио и у Одбојкашком савезу Југославије (ОСЈ) као тренер, савезни капитен или члан комисије за избор и припреме државног тима. Највећи успех му је треће место одбојкашица на Европском првенству у Паризу 1951, које је припремао за то такмичење, али није могао да отпутује пошто није имао пасош. Био је у то време (1952) и председник Збора судија ОСЈ. На молбу Одбојкашког савеза Грчке ОСЈ је одредио Г. да тамо буде савезни тренер за одбојкаше и одбојкашице што је обављао од лета 1961. до краја 1962. Вратио се 1963. и поново преузео Партизан у којем је био тренер одбојкашица и члан стручног штаба за одбојкаше, а на конкурсу је изабран за првог плаћеног (професионалног) тренера у ОСЈ. Исте године се вратио у Железничар, с којим је 1964. био првак државе за одбојкаше без изгубљене утакмице. Пошто је наредне године избио сукоб између одбојкашког клуба и спортског друштва Железничар, прешао је у Црвену звезду с чијим је одбојкашицама био првак 1967. и 1968. По повратку је све време радио у савезу и највећи успеси су му златне медаљe с одбојкашима на Медитеранским играма у Напуљу 1963. и Тунису 1967. и на Универзијади 1965. у Будимпешти. На почетку 1969. отишао је поново у Грчку, где је тренирао Панатинаикос. С њим је тај клуб и у мушкој и у женској конкуренцији био првак државе од 1970. до 1973. Престао је да се бави тренерским послом 1974, али му се вратио 1979/80. када је с Панатинаикосом стигао у финале Купа победника купова. У међувремену је основао туристичку агенцију „Голден веј". Био је тренер свом брату Лазару, касније чувеном нашем селектору, и супрузи Радојки Рајки. Из Грчке је био дугогодишњи спортски дописник београдских листова Политика и Спорт. Добитник је Октобарске награде града Београда 1965.

ИЗВОРИ: Лична архива; Архива листова Спорт и Политика.

ЛИТЕРАТУРА: ЈСД Партизан 1945--1965, Бг 1965.

И. Цветковић